Spiskovi novi – dužnici stari

Republička poreska uprava objavila je juče novi spisak s imenima 1.500 najvećih dužnika – pravnih, fizičkih lica i preduzetnika gde su ponovljena imena najvećih dužnika s prethodnog spiska objavljenog 7. januara. Na prvi pogled novi spisak se ni po čemu ne razlikuje od prethodnog s imenima 300 najvećih. Kao i na prethodnom spisku i sada prva mesta zauzimaju nekadašnje banke, a sada u stečaju – Beobanka s dugom od 24, Investbanka 19, Astra banka 16,6 i Beogradska banka 13,8 milijardi dinara.

Za „Simpo” se kao i pre tri meseca čeka odluka vlade kako bi se znalo šta će biti s njihovim dugom od oko 5,2 milijarde, a za nekoliko firmi je u toku konverzija duga. Ukupna dugovanja 1.500 poreskih dužnika iznose 359,3 milijarde dinara. Od toga pravna lica duguju 345,9, preduzetnici 8,5, a fizička lica 4,9 milijardi dinara.

U novoj grupi firmi našli su se „Trudbenik gradnja” u stečaju, Institut za rudarstvo i metalurgiju Bor, Fabrika hartije „Božo Tomić”, „Gorki list” u stečaju, IKL u stečaju, društveno preduzeće „Koštana” kao brisano preduzeće, „Rad internacional”, „Zavarivač” u restrukturisanju... Mahom je reč o firmama u procesu restrukturisanja, firmama u stečaju i brisanim preduzećima.

Od 500 pravnih lica najvećih dužnika tek sedam do osam su u postupku konverzije duga ili im je dug nešto umanjen od objavljivanja prvog spiska. Oko 95 odsto preostalih najvećih dužnika firmi su u stečaju, likvidaciji, oduzet im je PIB ili su brisani.

Jedan od retkih s liste pravnih lica pored čijeg imena stoji da je iznos duga manji za doprinose za zdravstveno osiguranje u mirovanju, koje će biti otpisane, jeste Institut za rudarstvo i metalurgiju.

Dug GSP Beograd na dan 22. 3. 2012. iznosi  419,6 miliona dinara, što je preostalo nakon zaključenog sporazuma o reprogramu duga.

Kada je reč o 500 najvećih dužnika preduzetnika, na listi su manje-više poznata imena sa prethodnog spiska. Najzaduženiji je Miodrag Jerinić, vlasnik firme „Metalijum”, s dugom od 175,5 miliona dinara, čija je firma ugašena, a druga je radnja „Beni” s dugom od 172 miliona.

Upitan, šta znači za poreznike da je status firme „obrisana”, Đerđ Pap, bivši direktor Poreske uprave, kaže da to znači da su ova preduzeća ugašena, ali da se od preduzetnika i pored toga mogu naplatiti dugovi imovinom kojom raspolažu.

Pitanje je, međutim, šta će biti s dugovima firmi koje su likvidirane. Kod onih koji su u stečaju još se iz stečajne mase neki novac može i naplatiti, ali kod likvidacije nema šta, objašnjava Pap.

Većih iznenađenja nema ni na listi 500 najvećih dužnika fizičkih lica. Marijo Vujaklija, koji je i na prethodnom spisku bio među prvima, i sada je ne čelu s dugom od 235,6 miliona dinara, drugi je Blažo Đurović s dugom od 129,5 miliona, a slede Radislav Rodić s dugom od 65,3 miliona, Vojin Đorđević s dugom od 42,6 miliona, Margit Savović 10,4, i Branko Gugl 10 miliona dinara.

Primetno je da na ovom spisku ima mnogo onih koji su se žalili da se čeka novo rešenje.

Postavlja se pitanje, ako su imena prvih 300 najvećih dužnika sa prethodnih spiskova preduzetnika fizičkih i pravnih lica manje-više ostala ista, na osnovu čega poreznici tvrde da se upravo po osnovu povećane naplate od ovih dužnika povećala i naplata poreza i doprinosa. Možda je trebalo, da bi javnosti bilo jasnije, poreznici da objave spisak upravo s imenima onih koji su posle prvog spiska namirili dug državi.

Upitan kakva je svrha objavljivanja spiskova s imenima firmi koje su u stečaju ili likvidaciji, Radosavljević kaže da na osnovu Zakona o stečaju oni moraju biti na spisku dužnika.

J. Petrović

-----------------------------------------------------------

Izbrisana imena onih koji su dugove platili

Dragutin Radosavljević, direktor Poreske uprave, juče je na konferenciji za novinare istakao da  je u januaru, kada je prvi put objavljen spisak 300 dužnika, naplata bila veća za 9,2 odsto od projektovane, a ostvareni prihod je bio realno i nominalno veći nego u prethodnih 10 godina. On je rekao da su s novih spiskova izbrisana imena onih koji su izmirili obaveze ili ušli u reprogram, navodeći da je jedna trećina ušla u jedan od tih vidova izmirenja obaveza.

Radosavljević se osvrnuo i na naplatu javnih prihoda u prva tri meseca ove godine, istakavši da su prihodi za 4,6 milijardi dinara veći od projektovanih, odnosno da je za 3,4 odsto veća naplata.

On je objasnio da je, kada se govorilo o tome da su podbacili prihodi, važno istaći da se to ne odnosi na poreske prihode. Za prva tri meseca bilo je planirano 138,19, a ostvareno je 142,86 milijardi dinara.