Лагард: ММФ не жели распад еврозоне, САД да помогну Европи

ВАШИНГТОН - Директорка Међународног монетарног фонда Кристин Лагард изјавила је да та глобална финансијска институција жели да еврозона остане комплетна, а не да је напусте неке од слабијих чланица.

Лагардова је поручила да ММФ не планира „да растури еврозону”, пренела је агенција АП.

Европом круже гласине да би Грчка, једна од 17 земаља које као валуту користе евро, у неком тренутку могла да изађе из монетарне уније. На питање да ли би за такве земље, чак и Шпанију и Италију, било боље да су ван зоне евра, Лагардова је рекла: „Мислим да је одговор на ваше питање 'не'“.

Директорка ММФ-а је данас замолила САД да помогну презадуженим европским земљама, уплићући се дубоко у америчку унутрашњу политику.

У говору у уторак у америчкој престоници, Лагард је поручила да је ММФ-у, који броји 187 земаља чланица, потребна већа финансијска моћ да би се изборио са кризама широм света, напомињући да је у интересу САД да помогну Европи.

„Американци би могли да се запитају: 'Зашто би требало да нас занима оно што се дешава у остатку света? Зар немамо својих проблема?' - Одговор је једноставан: У данашњем свету, не можемо да приуштимо тај луксуз да нас се тичу само проблеми у нашем дворишту”, навела је Лагардова.

„Ако европска економија посустане, опоравак САД и амерички послови биће у опасности. Тако да САД имају велики улог у томе шта ће се дешавати у Европи, а и свету”, додала је она.

Коментари Лагардове уследили су 64 године након што је тадашњи председник САД Хари Труман потписао Маршалов план, дотад незабележени кредит за обнову ратом разрушене Европе.

Међутим, очекује се да њене коментаре неће поздравити политичари у Вашингтону, који се припремају за изборе у новембру.

Вашингтон тек треба да ратификује реформе из 2010, према којима, у оквиру новог споразума о квотама, у кофере ММФ-а треба да пошаље још 63 милијарде долара.

Будући да се САД и саме боре са високим нивоом јавног дуга, повећање давања за ММФ или одвајање десетина милијарди долара за помоћ Европи могло би бити једнако политичком самоубиству.

Лагард је, и поред тога, поручила да недавни напори Европе да ојача свој финансијски „заштитни зид” морају да подстакну остатак света да такође пружи допринос.

„Европљани су први ојачали свој заштитни зид, сада је време за повећање наших средстава. Однос квота фонда према светском бруто домаћем производу знатно је нижи данас него у прошлости. Пре 60 година, био је три, четири пута већи”, оценила је директорка ММФ-а.

Лагардова је од чланица фонда затражила да обезбеде додатних 500 милијарди долара за борбу против финансијске кризе, укључујући могућу помоћ за еврозону.