Lagard: MMF ne želi raspad evrozone, SAD da pomognu Evropi

VAŠINGTON - Direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila je da ta globalna finansijska institucija želi da evrozona ostane kompletna, a ne da je napuste neke od slabijih članica.

Lagardova je poručila da MMF ne planira „da rasturi evrozonu”, prenela je agencija AP.

Evropom kruže glasine da bi Grčka, jedna od 17 zemalja koje kao valutu koriste evro, u nekom trenutku mogla da izađe iz monetarne unije. Na pitanje da li bi za takve zemlje, čak i Španiju i Italiju, bilo bolje da su van zone evra, Lagardova je rekla: „Mislim da je odgovor na vaše pitanje 'ne'“.

Direktorka MMF-a je danas zamolila SAD da pomognu prezaduženim evropskim zemljama, uplićući se duboko u američku unutrašnju politiku.

U govoru u utorak u američkoj prestonici, Lagard je poručila da je MMF-u, koji broji 187 zemalja članica, potrebna veća finansijska moć da bi se izborio sa krizama širom sveta, napominjući da je u interesu SAD da pomognu Evropi.

„Amerikanci bi mogli da se zapitaju: 'Zašto bi trebalo da nas zanima ono što se dešava u ostatku sveta? Zar nemamo svojih problema?' - Odgovor je jednostavan: U današnjem svetu, ne možemo da priuštimo taj luksuz da nas se tiču samo problemi u našem dvorištu”, navela je Lagardova.

„Ako evropska ekonomija posustane, oporavak SAD i američki poslovi biće u opasnosti. Tako da SAD imaju veliki ulog u tome šta će se dešavati u Evropi, a i svetu”, dodala je ona.

Komentari Lagardove usledili su 64 godine nakon što je tadašnji predsednik SAD Hari Truman potpisao Maršalov plan, dotad nezabeleženi kredit za obnovu ratom razrušene Evrope.

Međutim, očekuje se da njene komentare neće pozdraviti političari u Vašingtonu, koji se pripremaju za izbore u novembru.

Vašington tek treba da ratifikuje reforme iz 2010, prema kojima, u okviru novog sporazuma o kvotama, u kofere MMF-a treba da pošalje još 63 milijarde dolara.

Budući da se SAD i same bore sa visokim nivoom javnog duga, povećanje davanja za MMF ili odvajanje desetina milijardi dolara za pomoć Evropi moglo bi biti jednako političkom samoubistvu.

Lagard je, i pored toga, poručila da nedavni napori Evrope da ojača svoj finansijski „zaštitni zid” moraju da podstaknu ostatak sveta da takođe pruži doprinos.

„Evropljani su prvi ojačali svoj zaštitni zid, sada je vreme za povećanje naših sredstava. Odnos kvota fonda prema svetskom bruto domaćem proizvodu znatno je niži danas nego u prošlosti. Pre 60 godina, bio je tri, četiri puta veći”, ocenila je direktorka MMF-a.

Lagardova je od članica fonda zatražila da obezbede dodatnih 500 milijardi dolara za borbu protiv finansijske krize, uključujući moguću pomoć za evrozonu.