Цене роминга диктирају странци

Када се неко на мобилни телефон јави са речима: „У ромингу сам”, то је сигуран знак да после тих речи, на брзину изговорених, треба прекинути везу или му евентуално куртоазно рећи да ћете му послати поруку. Ако није превише битно или позвани није сувише далеко, можете рећи: „Сачекаћу да се вратиш с пута”.

Уштеда на речима само је један од начина на који се грађани Србије довијају да им рачун за коришћење мобилног телефона у иностранству буде што мањи. Неодговарање на позиве, писање скраћеница у СМС порукама, куповина картице локалног оператера или посебног тарифног пакета за путовања са нешто повољнијим ценама позива, порука или интернета ван земље, још неки су од штедних трикова. Ту је и пакет мера предострожности за смарт телефоне на којима аутоматско ажурирање програма захтева интернет везу, а то значи и додатно трошење скупих килобајта.

На овакво понашање кориснике мобилних уређаја терају цене роминга које су за становнике Србије доста скупље него у земљама Европске уније где ће ускоро бити још ниже. Од 1. јула грађани ЕУ ће за роминг на територији Уније уместо садашњих 35 евроценти по минуту плаћати највише 29 евроценти за позив. Пријем позива коштаће их највише девет евроценти по минуту, а толико ће плаћати и за послату СМС поруку. Цена интернет саобраћаја биће ограничена на 70 евроценти за мегабајт, а све роминг услуге постепено ће коштати све мање до 2014. Овај договор Европске комисије требало би следећег месеца да одобри и Европски парламент, а затим и чланице појединачно после чега ће ступити на снагу.

Када грађани Србије оду у иностранство, плаћају за примљени позив, примера ради, четири до пет пута више од онога колико ће од 1. јула плаћати становници Уније, док их коришћење интернета на страној територији кошта и до десет пута више него кориснике из ЕУ када нису у матичној мобилној мрежи.

Домаћи оператери ВИП и „Телеком” тврде да скупљи роминг није последица њихове жеље да на овај начин додатно зараде, већ да зависи од тарифа страних мобилних мрежа. Тако у „Телекому” не очекују да ће се нова европска политика цена роминга одразити на услове телефонирања за њихове кориснике у иностранству, док у ВИП-у наводе да је једина могућност јефтинијег роминга за кориснике из Србије да инострани партнери снизе цене које наплаћују оператерима ван Европске уније.

„За мобилне оператере изван 27 земаља ЕУ важе друге, по правилу више цене које су, барем у досадашњој пракси, биле ван домашаја ЕУ механизама. Остаје да се види да ли ће нова регулатива утицати на наше роминг партнере из Уније да ревидирају цене и према нама”, кажу у ВИП-у.

Домаће мреже, међутим, не наводе који део цене телефонирања у иностранству је њихова зарада, а који накнада коју плаћају страној мрежи. Извесно је да и у другим државама изван ЕУ, на пример у Хрватској, па чак и у Швајцарској, корисници за услуге роминга плаћају више. Код хрватског „Телекома” (Т-мобиле), једног од водећих оператера наших суседа који следеће године постају део ЕУ, цена позива из роминга ка земљама Старог континента креће се од 110 до 280 динара по минуту. Пријем позива наплаћује се од 58 до 116 динара, порука кошта 29 или 58 динара, а за пренос 100 килобајта плаћа се 88,5 динара.

А. Маринковић

-------------------------------------

Рател не утиче на цене

Да нова европска политика цена роминга неће важити за Србију која има статус кандидата за чланство у ЕУ, потврђују и у Републичкој агенцији за телекомуникације (Рател) у којој кажу и да они не могу да утичу на цене услуга домаћих мобилних оператера.

„Цене роминга се дефинишу међународним комерцијалним уговорима које закључују домаћи и инострани оператери. Рател нема увид у садржај тих уговора”, наводе у Рателу и додају да од оператера могу да траже једино да редовно ажурирају цене на сајтовима и да поуче кориснике како да избегну високе трошкове преноса података у иностранству.