Фама о „Фами” у нуклеарном институту Винча

Од ка­да је на­ја­вљен као нај­ве­ћа ин­ве­сти­ци­ја срп­ске на­у­ке, дав­не 1989. го­ди­не, а по­том по­кре­ну­та ње­го­ва из­град­ња у Ин­сти­ту­ту за ну­кле­ар­не на­у­ке Вин­ча, про­је­кат под код­ним име­ном „Фа­ма” још ни­је ко­нач­но скло­пљен. Ак­це­ле­ра­тор­ска ин­ста­ла­ци­ја „Те­сла”, нај­ком­пли­ко­ва­ни­ји и нај­та­јан­стве­ни­ји на­уч­ни про­је­кат у Ср­би­ји, пре­гр­ме­ла је укуп­но 11 ре­сор­них ми­ни­ста­ра и за 23 го­ди­не че­сто су се­ва­ле му­ње и гро­мо­ви из­ме­ђу фи­зи­ча­ра и по­ли­ти­ча­ра. Би­ло је јав­них и тај­них су­ко­ба око сми­сла жи­во­та и мо­дер­не фи­зи­ке, рас­пра­ва о до­ступ­ним енер­ги­ја­ма и не­до­ступ­ним нов­цем из бу­џе­та, по­ми­ња­ни су и ре­лик­ти со­ци­ја­ли­стич­ке на­у­ке и са­рад­ње са Со­вје­ти­ма. Не­ка­да су, опет, ти од­но­си би­ли иди­лич­ни, али пи­та­ње је оста­ло да леб­ди у ва­зду­ху: за­што су ска­кав­ци по­је­ли ове 23 го­ди­не и 14,77 ми­ли­о­на евра, ко­ли­ко је уло­же­но у пр­ви и је­ди­ни срп­ски ак­це­ле­ра­тор – „Те­сла”, чи­ји је део „Фа­ма”.

Јед­но­став­но ре­че­но, та моћ­на и та­јан­стве­на ма­ши­на је ве­ли­ки убр­зи­вач јо­на. Не­што ком­пли­ко­ва­ни­је об­ја­шње­ње ка­же да је реч о по­стро­је­њу за про­из­вод­њу, убр­за­ва­ње и ко­ри­шће­ње јон­ских сно­по­ва у чи­ји са­став ула­зе три ма­ши­не и ви­ше ни­ско­е­нер­гиј­ских и ви­со­ко­е­нер­гиј­ских екс­пе­ри­мен­тал­них ка­на­ла.

– По­ла­зним кон­цеп­том „Те­сла” је де­фи­ни­сан као на­уч­но-ме­ди­цин­ско ви­ше­на­мен­ско ак­це­ле­ра­тор­ско по­стро­је­ње – ка­же Др Не­бој­ша Не­шко­вић, ру­ко­во­ди­лац про­јек­та до­град­ње „Фа­ме” и на­уч­ни ру­ко­во­ди­лац Ла­бо­ра­то­ри­је за фи­зи­ку Ин­сти­ту­та за ну­кле­ар­не на­у­ке Вин­ча, об­ја­шња­ва­ју­ћи да је по­ред фун­да­мен­тал­них ис­тра­жи­ва­ња у фи­зи­ци, хе­ми­ји и би­о­ло­ги­ји „Те­сла” тре­ба­ло да слу­жи за раз­вој тех­но­ло­ги­је ма­те­ри­ја­ла, али и за про­из­вод­њу ра­ди­о­ну­кли­да и ра­ди­о­фар­ма­це­у­ти­ка. Он под­се­ћа да је 2007. го­ди­не до­не­та од­лу­ка да се пре­ки­не фи­нан­си­ра­ње из­град­ње „Те­сле” из бу­џе­та и да се на­ста­ви кроз ре­а­ли­за­ци­ју Спо­ра­зу­ма о ре­гу­ли­са­њу кли­рин­шког ду­га Ру­си­је Ср­би­ји.

Та­да је ак­це­ле­ра­тор „Те­сла” тех­нич­ки по­де­љен на три де­ла, а кли­рин­шки дуг је ис­ко­ри­шћен за до­град­њу ни­ско­е­нер­гет­ског де­ла ак­це­ле­ра­то­ра. То је фа­мо­зна „Фа­ма” у ко­ју се се са­да ула­же пет ми­ли­о­на аме­рич­ких до­ла­ра, на осно­ву ру­ског ду­га.

– По­сто­је­ћа „Фа­ма”, ко­ја је пу­ште­на у по­гон у ма­ју 1998. го­ди­не, укљу­чу­је из­вор ла­ких јо­на, из­вор те­шких јо­на и два екс­пе­ри­мен­тал­на ка­на­ла, у ко­ји­ма се ма­те­ри­ја­ли бом­бар­ду­ју јо­ни­ма. У тим про­це­си­ма кон­тро­ли­са­но се ме­ња­ју ме­ха­нич­ке, елек­трич­не, маг­нет­не и дру­ге осо­би­не ра­зних ма­те­ри­ја­ла и до­би­ја­ју се но­ви ма­те­ри­ја­ли са су­пер­и­ор­ним осо­би­на­ма за при­ме­не у ма­шин­ству, елек­тро­ни­ци, ме­ди­ци­ни и дру­гим обла­сти­ма. До­са­да­шњи ди­рект­ни тро­шко­ви из­град­ње „Фа­ме” би­ли су 3,8 ми­ли­о­на евра – на­во­ди ру­ко­во­ди­лац про­јек­та.

Иако се по­ми­сли­ло да ће пре­би­ја­њем ду­го­ва с Ру­си­ма, „Фа­ма” ко­нач­но до­би­ти сво­је ко­нач­не обри­се, по­но­во је до­шло до кур­цшлу­са на ли­ни­ји с вла­дом.

Већ ви­ше од го­ди­ну да­на, твр­ди др Не­шко­вић, оте­жа­но се од­ви­ја ре­а­ли­за­ци­ја спо­ра­зу­ма с Ру­си­ма, ко­ја је от­по­че­ла у ју­ну 2010. го­ди­не и тре­ба да се за­вр­ши у апри­лу 2013. го­ди­не, 

– Још ни­је пла­ћен по­рез на до­да­ту вред­ност при уво­зу опре­ме за ње­ну до­град­њу – упо­зо­ра­ва др Не­шко­вић. 

Пр­ви па­кет опре­ме, чи­ја је вред­ност око 1,1 ми­ли­он до­ла­ра, тре­ба­ло је да стиг­не у Бе­о­град кра­јем ју­на 2011. го­ди­не. Ис­по­ру­ка је од­ло­же­на за­то што се Ми­ни­стар­ство про­све­те и на­у­ке и Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја ни­су до­го­во­ри­ли ка­ко да се пла­ти по­рез на до­да­ту вред­ност, ка­же др Не­шко­вић.  

– По­чет­ком де­цем­бра 2011. го­ди­не, Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја нас је оба­ве­сти­ло да опре­ма мо­же да се ис­по­ру­чи и да ће по­рез на до­да­ту вред­ност би­ти пла­ћен из бу­џет­ске ре­зер­ве Ср­би­је. У скла­ду с тим, опре­ма је сти­гла у Бе­о­град по­чет­ком фе­бру­а­ра 2012. го­ди­не. Ми­ни­стар­ство про­све­те и на­у­ке и Ми­ни­стар­ство фи­нан­си­ја још ни­су на­шли де­фи­ни­тив­но ре­ше­ње овог про­бле­ма. Сле­де­ћи па­кет опре­ме, чи­ја је вред­ност око 3,1 ми­ли­он до­ла­ра, тре­ба да стиг­не у Бе­о­град кра­јем ав­гу­ста 2012.– на­по­ми­ње Не­шко­вић.

Да ли ће се Вин­ча и вла­да ипак на­ћи на ис­тој та­ла­сној ду­жи­ни?

Алек­сан­дар Апо­сто­лов­ски

-------------------------------------

Вла­да тра­жи ре­ше­ње, опре­ма на ца­рин­ском тер­ми­на­лу

Про­фе­сор др Ра­ди­во­је Ми­тро­вић, др­жав­ни се­кре­тар у Ми­ни­стар­ству про­све­те и на­у­ке, за­ду­жен за на­у­ку и ви­со­ко обра­зо­ва­ње, под­се­ћа да је Вла­да Ср­би­је до­не­ла од­лу­ку да се нај­ве­ћи део ру­ског ду­га утро­ши на фи­нан­си­ра­ње Хи­дро­е­лек­тра­не „Ђер­дап”, док би се ма­њи део упо­тре­био за за­вр­ше­так ин­ста­ла­ци­је про­јек­та „Фа­ма”. „У вла­ди се во­де ин­тен­зив­ни раз­го­во­ри ка­ко да се пи­та­ње пла­ћа­ња ПДВ-а бр­зо пре­ва­зи­ђе”, ука­зу­је Ми­тро­вић. 

Све­сни да су др­жав­не бу­џет­ске ре­зер­ве прак­тич­но ис­пра­жње­не, са­да се, за­пра­во, ми­ни­стри из Цвет­ко­ви­ће­вог ка­би­не­та на­ла­зе пред ма­ђи­о­ни­чар­ским иза­зо­вом: где ушти­ну­ти из бу­џе­та да опре­ма „Фа­ме” не би че­ка­ла на ца­рин­ском ка­ми­он­ском тер­ми­на­лу.