Пет минута за планету

Организације за очување човекове околине позвале су свет да данас између 19.55 и 20.00 часова угаси светла и остане у мраку.
Симболично – да би показао свест о опасности коју доноси глобално загревање – јер и тих пет минута допринеће штедњи енергије коју превише трошимо.
Ова глобална кампања лансирана је преко интернета слоганом "Дозволимо планети Земљи пет минута одмора".
А ми, да ли ћемо се придружити или ћемо одбити пет минута мрака који осветљавају пут? Ако је просвећење обично везано за светлост, овога пута требало би да стигне кроз таму која не траје дуго и не тражи много одрицања.

Није случајно одабран 1. фебруар, дан пре него што ће научници из стотинак држава и експерти УН у Паризу представити извештај о климатским променама. Колико је до јавности доспело, предвиђа се значајан пораст температуре и нивоа мора до краја овог века уколико се не смање емисије гасова попут угљендиоксида, који настају сагоревањем фосилних горива. Задржавајући топлоту у атмосфери, ови гасови производе ефекат стаклене баште и идентификовани су као главни кривци глобалних промена.

Добићемо нове податке и нова предвиђања, али и већ познат стари закључак – човек је највећи кривац за угрожавање планете. Природа му само узвраћа.

Климатске промене, закључак је студије, могле би да буду много горе него што се до сада мислило – пре свега због потенцијално катастрофалне људске подршке убрзању раста температуре. Сем глобалног загревања копна, научници ефекат "стакленика" директно повезују и са знатним растом температуре океана, са порастом нивоа мора и драматичним топљењем леда на Арктику, Тврде да ће у овом веку температура порасти између два и 4,5 степена Целзијуса, што је готово неизбежно, а не треба искључити могућност да порасте и за више од шест степени.

Можда проценат и не делује импресивно, као ни пет минута мрака, али и мали бројеви прете далекосежним последицама. Анализирајући различите климатске моделе, стручњаци долазе до закључка да ће раст глобалне температуре умањити природну способност планете да апсорбује угљен-диоксид. Концентрација угљендиоксида у атмосфери могла би да се повећа за 44 одсто, што је додатних 1,2 степена Целзијуса загревања до 2100. године.

Извештај УН иде даље од три претходна у директном повезивању глобалних климатских промена са растућим емисијама угљендиоксида и других гасова "стакленика". Људски допринос променама се знатно увећао, упозоравају научници. Рецимо, због нашег незаситог апетита за енергијом потрошња струје стално расте. Уз то смо и расипни: телевизор је укључен и кад га не гледамо, музички уређај исто, пуњачи телефона, стално укључени, већ су се загрејали. Та топлота је струја – узалудно потрошена. Да би се надокнадила, мораће да се произведе. Више фосила за енергију, више угљендиоксида у атмосфери.