Суђење за терор века

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Председник Барак Обама је признао пораз свог покушаја да се главном организатору највећег терористичког напада у историји и његовим помоћницима суди пред грађанским судом и на територији САД. То потврђује саопштење Пентагона да ће Калид Шеик Мухамед, планер и реализатор спектакуларног напада отетим путничким авионима на куле Светског трговинског центра у Њујорку и на Пентагон, 11. септембра 2001, заједно са четири помоћника, бити изведен пред војни трибунал у морнаричкој бази Гвантанамо, на Куби.

После обнове формалне оптужнице, суђење ће почети најдаље за месец дана, а оптужене готово сасвим извесно чека смртна казна. Дилема је једино да ли ће дела за која се терете одмах прихватити и признати, да би брзо били погубљени и стекли статус „мученика џихада”, светог рата који су као припадници Ал Каиде повели против Америке и Запада.

Првооптужени Калид Шеик Мухамед је држављанин Кувајта. Ухапшен је у Пакистану у марту 2003, и после неког времена проведеног у тајним затворима на непознатим локацијама, пребачен у Гвантанамо. Његови саучесници су један Пакистанац, двојица држављана Јемена и један Саудијац.

Процес против њих започео је још 2008, али је једном од првих одлука те године изабраног председника Обаме прекинут, с намером да им се суди у на основу Устава САД, у правосудном систему којим она превасходно штити свој поредак.

За место суђења у федералној судници био је одређен град Њујорк, али је то изазвало праву политичку олују. Уследили су маневри републиканске опозиције у Конгресу који су формално спречили пребацивање притвореника из Гвантанама на територију САД, отпор локалних политичара и забрана једног окружног суда, тако да Обама није могао да испуни ово предизборно обећање да озлоглашену притворску јединицу на Куби, коју је установио његов претходник, затвори.

У обновљеној оптужници понављају се познате чињенице о стравичном догађају, када су се два отета путничка авиона зарила у два највиша  њујоршка здања, изазвавши њихов колапс, трећи је ударио у Пентагон, највећу административну зграду света на периферији Вашингтона, док се четврти, који је вероватно циљао Белу кућу или Конгрес, срушио у Пенсилванији, после сукоба путника са отмичарима. У овим ударима Ал Каиде на симболе америчке економске и војне моћи, погинуло је, према наводима оптужнице, 2.976 људи.

Против обнове војног процеса глас је подигла Америчка унија за људска права (АЦЛУ), која се противи да се „најважнији процес у новијој историји” обави у војном систему, где се тежи ка скраћеној процедури и „ефикасној правди”.

„Обамина влада прави страшну грешку”, сматра Антонио Ромеро, извршни директор АЦЛУ. „Каква год пресуда да буде донета пред војним трибуналом, биће обележена нефер процесом и политиком која је неоправдано овај случај извукла из цивилног правосуђа.”

„Трибунал у Гвантанаму је установљен да би обезбедио брзе пресуде и сакрио реалности тортуре”, образложио је став своје организације директор Ромеро, наводећи и да је војни суд у Гвантанамо досад као доказе прихватао и гласине, као и изнуђена признања и тајне доказе.

Оптужени према правилима трибунала имају право на браниоца и специјалног саветника, правника који је специјалиста за легалне аспекте смртне казне.

Гвантанамо је америчка база на 120 квадратних километара кубанске територије, за коју Америка на основу уговора закљученог још 1903. плаћа симболичан закуп од око 4.500 долара. Куба сматра да је тај уговор неважећи по међународном праву, док су САД на позицији да, тиме што је револуционарни режим Фидела Кастра после доласка на власт уновчио један чек, првобитни уговор оснажен. Уговор формално може да буде раскинути само уз пристанак обе стране.

М. Мишић