Suđenje za teror veka

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Predsednik Barak Obama je priznao poraz svog pokušaja da se glavnom organizatoru najvećeg terorističkog napada u istoriji i njegovim pomoćnicima sudi pred građanskim sudom i na teritoriji SAD. To potvrđuje saopštenje Pentagona da će Kalid Šeik Muhamed, planer i realizator spektakularnog napada otetim putničkim avionima na kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku i na Pentagon, 11. septembra 2001, zajedno sa četiri pomoćnika, biti izveden pred vojni tribunal u mornaričkoj bazi Gvantanamo, na Kubi.

Posle obnove formalne optužnice, suđenje će početi najdalje za mesec dana, a optužene gotovo sasvim izvesno čeka smrtna kazna. Dilema je jedino da li će dela za koja se terete odmah prihvatiti i priznati, da bi brzo bili pogubljeni i stekli status „mučenika džihada”, svetog rata koji su kao pripadnici Al Kaide poveli protiv Amerike i Zapada.

Prvooptuženi Kalid Šeik Muhamed je državljanin Kuvajta. Uhapšen je u Pakistanu u martu 2003, i posle nekog vremena provedenog u tajnim zatvorima na nepoznatim lokacijama, prebačen u Gvantanamo. Njegovi saučesnici su jedan Pakistanac, dvojica državljana Jemena i jedan Saudijac.

Proces protiv njih započeo je još 2008, ali je jednom od prvih odluka te godine izabranog predsednika Obame prekinut, s namerom da im se sudi u na osnovu Ustava SAD, u pravosudnom sistemu kojim ona prevashodno štiti svoj poredak.

Za mesto suđenja u federalnoj sudnici bio je određen grad Njujork, ali je to izazvalo pravu političku oluju. Usledili su manevri republikanske opozicije u Kongresu koji su formalno sprečili prebacivanje pritvorenika iz Gvantanama na teritoriju SAD, otpor lokalnih političara i zabrana jednog okružnog suda, tako da Obama nije mogao da ispuni ovo predizborno obećanje da ozloglašenu pritvorsku jedinicu na Kubi, koju je ustanovio njegov prethodnik, zatvori.

U obnovljenoj optužnici ponavljaju se poznate činjenice o stravičnom događaju, kada su se dva oteta putnička aviona zarila u dva najviša  njujorška zdanja, izazvavši njihov kolaps, treći je udario u Pentagon, najveću administrativnu zgradu sveta na periferiji Vašingtona, dok se četvrti, koji je verovatno ciljao Belu kuću ili Kongres, srušio u Pensilvaniji, posle sukoba putnika sa otmičarima. U ovim udarima Al Kaide na simbole američke ekonomske i vojne moći, poginulo je, prema navodima optužnice, 2.976 ljudi.

Protiv obnove vojnog procesa glas je podigla Američka unija za ljudska prava (ACLU), koja se protivi da se „najvažniji proces u novijoj istoriji” obavi u vojnom sistemu, gde se teži ka skraćenoj proceduri i „efikasnoj pravdi”.

„Obamina vlada pravi strašnu grešku”, smatra Antonio Romero, izvršni direktor ACLU. „Kakva god presuda da bude doneta pred vojnim tribunalom, biće obeležena nefer procesom i politikom koja je neopravdano ovaj slučaj izvukla iz civilnog pravosuđa.”

„Tribunal u Gvantanamu je ustanovljen da bi obezbedio brze presude i sakrio realnosti torture”, obrazložio je stav svoje organizacije direktor Romero, navodeći i da je vojni sud u Gvantanamo dosad kao dokaze prihvatao i glasine, kao i iznuđena priznanja i tajne dokaze.

Optuženi prema pravilima tribunala imaju pravo na branioca i specijalnog savetnika, pravnika koji je specijalista za legalne aspekte smrtne kazne.

Gvantanamo je američka baza na 120 kvadratnih kilometara kubanske teritorije, za koju Amerika na osnovu ugovora zaključenog još 1903. plaća simboličan zakup od oko 4.500 dolara. Kuba smatra da je taj ugovor nevažeći po međunarodnom pravu, dok su SAD na poziciji da, time što je revolucionarni režim Fidela Kastra posle dolaska na vlast unovčio jedan ček, prvobitni ugovor osnažen. Ugovor formalno može da bude raskinuti samo uz pristanak obe strane.

M. Mišić