Годишњица Априлског рата

„Ствар Хитлерове сујете, његове личне освете”, изјавио је на суђењу после Другог светског рата немачки фелдмаршал Паул Лудвиг Евалд фон Клајст, описујући нацистички ваздушни напад на Београд, 6. априла 1941, почетак Априлског рата и окупације Југославије у Другом светском рату, чија ће 71. годишњица данас бити обележена.

Сем инфраструктурних циљева и цивилних објеката збрисан је и део културне баштине, у чему се посебноиздваја уништење грађе Народне библиотеке. Свакодневни живот у главном граду био је паралисан, а међу листовима чији је последњи предратни број штампан у ноћи уочи бомбардовања нашла се и „Политика”.

– Начин којим је преокрет (27. марта) изведен, онако брзо, мирно и достојанствено и којим је примљен и поздрављен, јединствен је и доказује да је ствар била дозрела и да је по вољи народа – део је чланка под називом „Пунолетство Југославије”, штампаног на насловној страни „Политике” у недељу, 6. априла 1941.

Осим војника, масовно су страдали и цивили, посебно у Београду, а томе је допринела и чињеница да је град био лоше припремљен за напад оваквих размера и да је мало ко очекивао тако силовита дејства. С обзиром на то да је била недеља, у 6.30 ујутру нису ретки ни они које су бомбе затекле на спавању.

Да су околности у земљи ванредне указивао је и последњи предратни број „Политике”, у којем пише да се ова новина „од данас продаје за 1 динар по примерку” уместо дотадашњих два динара. У образложењу је наведено да ће лист „због изузетних прилика излазити у мањем броју страна него до сада”. О ратним условима сведочи и текст о „замрачивању” престонице, јер су неколико дана пред бомбардовање почела вечерња искључења струје.

– Издржали смо ми толике ратове и толике друге несреће, па смо опет, ево, живи. А поднећемо ако треба и друге невоље, а не само замрачење – закључује аутор чланка „Замрачивање престонице грађани дочекују мирно”, објављеног у издању у којем се „Политика” последњи пут обратила читаоцима пре Другог светског рата.

Без обзира што су југословенске власти Београд прогласиле „отвореним”, небрањеним градом, процењује се да су нацисти на престоницу државе, која је одбила да сарађује, силама Осовине изручили 440 тона запаљивих бомби у четири насртаја до 12. априла. У операцију „Страшни суд” кренуло је више од 400 летелица (од тога 230 бомбардера). Одбрану престонице преузели су елитни Шести ловачки пук и јединице противваздушне одбране. Погинуло је 11 југословенских пилота, али су браниоци успели да оборе између 40 и 50 немачких авиона.

Н. Белић

-------------------------------------------

Обележена 71. годишњица бомбардовања 6. априла

БЕОГРАД– Полагањем венаца на више места у Београду данас се обележава 71. годишњица бомбардовања Београда 6. априла 1941. године чиме је почео напад Немачке на Краљевину Југославију у Другом светском рату.

Делегација Министарства одбране и Војске Србије, коју је предводио министар одбране Драган Шутановац, положила је венац на Споменик пилотима браниоцима Београда априла 1941. године.

У делегацији су били командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране генерал-мајор Ранко Живак и пуковник Дејан Јоксимовић, командант 98. ваздухопловне бригаде, објављено је на сату Министарства одбране.

Венце су на споменик пилотима подигнут на Земунском кеју иза хотела Југославија, положиле и делегације Министарства рада и социјалне политике, Града Београда и више борачких организација и удружења.

У масовним и вишедневним бомбардовањима која су почела на данашњи дан уништено је више хиљада стамбених и других објеката и страдао је велики број цивила.

Тада је потпуно уништена зграда Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу.

Код фонтане „Врело живота” која симболизује страдање у главном граду током Другог светског рата, али и победу живота, затим код Гранитног крста у порти Вазнесењске цркве, и на спомен обележје у Карађорђевом парку, венце је положио заменик председника Скупштине града Зоран Алимпић.

-----------------------------------------------

Сећања на бомбардовање Библиотеке Србије

БЕОГРАД – Годишњица рушења Народне библиотеке Србије у нацистичком бомбардовању Београда 6. априла 1941. године, обележена је данас на остацима њених темеља на Косанчићевом венцу.

Министар културе Предраг Марковић рекао је окупљенима да ће на том месту, захваљујући јавно-приватном партнерству, бити ново одељење Библиотеке и споменик.

„У претходних годину дана завршена је обнова зграде Народне библиотеке Србије на Светосавском платоу, законски је уређен начин чувања књига, а за 365 дана откупљено је више од 360.000 књига”, рекао је Марковић на манифестацији под називом „Враћање књиге на Косанчићев венац”.

Министар је рекао да се одазвао позиву и на место некадашње зграде Библиотеке донео три књиге: „На Дрини ћуприја” Иве Андрића, „Капије Балкана” Светлане Велмар Јанковић и књижевни часопис посвећен Радославу Петковићу и његовој књизи „Судбина и коментари”.

„Када сам бирао књиге, симболички сам се определио за оно што морамо да чувамо. Андрићева књига говори о сусрету цивилизација. Наша је обавеза и да бринемо о савременим писцима, а књига Велмар Јанковић говори о томе да Београд није био рушен само у бомбардовању 1941”, рекао је Марковић.

Вршилац дужности управника Народне библиотеке Србије Дејан Ристић рекао је да је данас дан сећања на велики злочин уништења националног блага.

Књижевник Александар Гаталица рекао је да је 6. априла, за само неколико сати, изгубљен читав фонд Библиотеке, дело многих генерација. У рушевинама је сачувана само једна књига - „Зборник српских житија” из 14. века.

Организатори програма „Враћање књиге на Косанчићев венац” позвали су грађане да поводом годишњице сећања на рушење библиотеке донесу по једну књигу. Тако прикупљене књиге биће поклоњене библиотеци у Куршумлији.

У уметничком делу програма учествовали су солисти Филхармоније младих „Борислав Пашћан”, Петар Стевановић, Андрија Гавриловић, Милица Будимиров, Николас Стивенс и Милош Будимиров.

Присуствовали су представници дипломатског кора, Владе Србије, градске управе Београда, општина и установа културе.

Бета