Godišnjica Aprilskog rata

„Stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete”, izjavio je na suđenju posle Drugog svetskog rata nemački feldmaršal Paul Ludvig Evald fon Klajst, opisujući nacistički vazdušni napad na Beograd, 6. aprila 1941, početak Aprilskog rata i okupacije Jugoslavije u Drugom svetskom ratu, čija će 71. godišnjica danas biti obeležena.

Sem infrastrukturnih ciljeva i civilnih objekata zbrisan je i deo kulturne baštine, u čemu se posebnoizdvaja uništenje građe Narodne biblioteke. Svakodnevni život u glavnom gradu bio je paralisan, a među listovima čiji je poslednji predratni broj štampan u noći uoči bombardovanja našla se i „Politika”.

– Način kojim je preokret (27. marta) izveden, onako brzo, mirno i dostojanstveno i kojim je primljen i pozdravljen, jedinstven je i dokazuje da je stvar bila dozrela i da je po volji naroda – deo je članka pod nazivom „Punoletstvo Jugoslavije”, štampanog na naslovnoj strani „Politike” u nedelju, 6. aprila 1941.

Osim vojnika, masovno su stradali i civili, posebno u Beogradu, a tome je doprinela i činjenica da je grad bio loše pripremljen za napad ovakvih razmera i da je malo ko očekivao tako silovita dejstva. S obzirom na to da je bila nedelja, u 6.30 ujutru nisu retki ni oni koje su bombe zatekle na spavanju.

Da su okolnosti u zemlji vanredne ukazivao je i poslednji predratni broj „Politike”, u kojem piše da se ova novina „od danas prodaje za 1 dinar po primerku” umesto dotadašnjih dva dinara. U obrazloženju je navedeno da će list „zbog izuzetnih prilika izlaziti u manjem broju strana nego do sada”. O ratnim uslovima svedoči i tekst o „zamračivanju” prestonice, jer su nekoliko dana pred bombardovanje počela večernja isključenja struje.

– Izdržali smo mi tolike ratove i tolike druge nesreće, pa smo opet, evo, živi. A podnećemo ako treba i druge nevolje, a ne samo zamračenje – zaključuje autor članka „Zamračivanje prestonice građani dočekuju mirno”, objavljenog u izdanju u kojem se „Politika” poslednji put obratila čitaocima pre Drugog svetskog rata.

Bez obzira što su jugoslovenske vlasti Beograd proglasile „otvorenim”, nebranjenim gradom, procenjuje se da su nacisti na prestonicu države, koja je odbila da sarađuje, silama Osovine izručili 440 tona zapaljivih bombi u četiri nasrtaja do 12. aprila. U operaciju „Strašni sud” krenulo je više od 400 letelica (od toga 230 bombardera). Odbranu prestonice preuzeli su elitni Šesti lovački puk i jedinice protivvazdušne odbrane. Poginulo je 11 jugoslovenskih pilota, ali su branioci uspeli da obore između 40 i 50 nemačkih aviona.

N. Belić

-------------------------------------------

Obeležena 71. godišnjica bombardovanja 6. aprila

BEOGRAD– Polaganjem venaca na više mesta u Beogradu danas se obeležava 71. godišnjica bombardovanja Beograda 6. aprila 1941. godine čime je počeo napad Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju u Drugom svetskom ratu.

Delegacija Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, koju je predvodio ministar odbrane Dragan Šutanovac, položila je venac na Spomenik pilotima braniocima Beograda aprila 1941. godine.

U delegaciji su bili komandant Vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane general-major Ranko Živak i pukovnik Dejan Joksimović, komandant 98. vazduhoplovne brigade, objavljeno je na satu Ministarstva odbrane.

Vence su na spomenik pilotima podignut na Zemunskom keju iza hotela Jugoslavija, položile i delegacije Ministarstva rada i socijalne politike, Grada Beograda i više boračkih organizacija i udruženja.

U masovnim i višednevnim bombardovanjima koja su počela na današnji dan uništeno je više hiljada stambenih i drugih objekata i stradao je veliki broj civila.

Tada je potpuno uništena zgrada Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu.

Kod fontane „Vrelo života” koja simbolizuje stradanje u glavnom gradu tokom Drugog svetskog rata, ali i pobedu života, zatim kod Granitnog krsta u porti Vaznesenjske crkve, i na spomen obeležje u Karađorđevom parku, vence je položio zamenik predsednika Skupštine grada Zoran Alimpić.

-----------------------------------------------

Sećanja na bombardovanje Biblioteke Srbije

BEOGRAD – Godišnjica rušenja Narodne biblioteke Srbije u nacističkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, obeležena je danas na ostacima njenih temelja na Kosančićevom vencu.

Ministar kulture Predrag Marković rekao je okupljenima da će na tom mestu, zahvaljujući javno-privatnom partnerstvu, biti novo odeljenje Biblioteke i spomenik.

„U prethodnih godinu dana završena je obnova zgrade Narodne biblioteke Srbije na Svetosavskom platou, zakonski je uređen način čuvanja knjiga, a za 365 dana otkupljeno je više od 360.000 knjiga”, rekao je Marković na manifestaciji pod nazivom „Vraćanje knjige na Kosančićev venac”.

Ministar je rekao da se odazvao pozivu i na mesto nekadašnje zgrade Biblioteke doneo tri knjige: „Na Drini ćuprija” Ive Andrića, „Kapije Balkana” Svetlane Velmar Janković i književni časopis posvećen Radoslavu Petkoviću i njegovoj knjizi „Sudbina i komentari”.

„Kada sam birao knjige, simbolički sam se opredelio za ono što moramo da čuvamo. Andrićeva knjiga govori o susretu civilizacija. Naša je obaveza i da brinemo o savremenim piscima, a knjiga Velmar Janković govori o tome da Beograd nije bio rušen samo u bombardovanju 1941”, rekao je Marković.

Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Dejan Ristić rekao je da je danas dan sećanja na veliki zločin uništenja nacionalnog blaga.

Književnik Aleksandar Gatalica rekao je da je 6. aprila, za samo nekoliko sati, izgubljen čitav fond Biblioteke, delo mnogih generacija. U ruševinama je sačuvana samo jedna knjiga - „Zbornik srpskih žitija” iz 14. veka.

Organizatori programa „Vraćanje knjige na Kosančićev venac” pozvali su građane da povodom godišnjice sećanja na rušenje biblioteke donesu po jednu knjigu. Tako prikupljene knjige biće poklonjene biblioteci u Kuršumliji.

U umetničkom delu programa učestvovali su solisti Filharmonije mladih „Borislav Pašćan”, Petar Stevanović, Andrija Gavrilović, Milica Budimirov, Nikolas Stivens i Miloš Budimirov.

Prisustvovali su predstavnici diplomatskog kora, Vlade Srbije, gradske uprave Beograda, opština i ustanova kulture.

Beta