Уторак, 07.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Руском „трговцу смрћу” четврт века затвора

Руском „трговцу смрћу” четврт века затвора
Виктор Бут

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Виктор Бут, бивши официр руске војске са репутацијом једног од највећих међународних трговаца илегалним оружјем, осуђен је у њујоршком федералном суду на 25 година затвора, чиме је окончан четворогодишњи заплет започет његовим хапшењем у Тајланду 2008. изручењем Америци 2010. и прошлогодишњим суђењем у којем га је порота прогласила кривим по свим тачкама оптужнице.

Званична Москва, која је улагала оштре демарше Вашингтону у свакој фази овог процеса, јуче је поново упутила оштар протест, оценивши његов случај „политичком манипулацијом” и најавивши да ће бити искоришћени „сви међународни легални механизми” да се он врати у Русију.

Алексеј Пушкин, председавајући Спољнополитичког комитета Думе, позвао је председника Барака Обаму да Бута помилује и дозволи му повратак у Русију, напомињући да казна која му је досуђена, заједно са неким другим споровима, „ствара неповољну основу за нову фазу руско-америчких односа”.

С обзиром на карактер оптужби – завера да се убију амерички држављани тиме што је прихватио понуду да прода милионе долара вредно оружје једној терористичкој организацији, намера да прода противавионске ракете, на десетине хиљада „калашњикова” и слично – Буту је претио доживотни затвор, али се суд ипак определио за нижу од две предвиђене казне.

Виктор Бут, чије се право годиште не зна, јер су у различитим пасошима који су код њега нађени наведени различити датуми, али се верује да има негде око 45, у последње две деценије је био на мети Уједињених нација и америчких служби као један од главних међународних „трговаца смрћу” (тај епитет дао му је 2000. један високи британски дипломата). Био је и инспирација за холивудски филм „Господар рата”, у којем лик трговца који измиче закону игра Николас Кејџ.

Америчке службе су настојале да га се докопају уверене да је био главни снабдевач Ал Каиде и талибана, као и да су његовим оружјем распиривани грађански ратови и у Африци. Конгу, Либерији, Руанди, Сијера Леонеу и Судану.

Прилика им се указала 2007. у Тајланду, када се Бут упецао на „намештаљку” америчких агената који су се представили као припадници ФАРК-а, колумбијске гериле која је на америчкој листи терористичких организација.

У једном хотелу у Бангкоку они су са њим дуго преговарали и он је на крају пристао да им прода оружје. У овој операцији сарађивала је и тајландска полиција, која га је ухапсила непосредно пошто је посао договорен.

Бут је међутим успео да две године одлаже своје изручење у САД до кога је ипак дошло у новембру 2010, што је руски министар иностраних послова тада оценио као „екстремну неправду” и обећао да ће га Москва подржати „свим средствима”.

Западни медији су доста спекулисали о томе зашто је Москви толико стало да се Бут врати у Русију и најчешће објашњење које је нуђено гласи да та врста бизниса није могла да се води без знања и учешћа неких државних структура, које не би хтеле да Бут „пропева” о својим контактима.

Пред америчким судом он се, уз помоћ америчких адвоката, бранио да је „невин бизнисмен”. Кад се преко преводиоца лично обратио суду, изјавио је: „Нисам крив, никад нисам намеравао да било кога убијем нити да било коме продам оружје.”

Исту линију одбране заступао је и адвокат, тврдећи да је његов клијент једино намеравао да прода два карго авиона вредна пет милиона долара, као и да су га у незаконите активности „увукли амерички агенти”.

М. Мишић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.