Руском „трговцу смрћу” четврт века затвора

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Виктор Бут, бивши официр руске војске са репутацијом једног од највећих међународних трговаца илегалним оружјем, осуђен је у њујоршком федералном суду на 25 година затвора, чиме је окончан четворогодишњи заплет започет његовим хапшењем у Тајланду 2008. изручењем Америци 2010. и прошлогодишњим суђењем у којем га је порота прогласила кривим по свим тачкама оптужнице.

Званична Москва, која је улагала оштре демарше Вашингтону у свакој фази овог процеса, јуче је поново упутила оштар протест, оценивши његов случај „политичком манипулацијом” и најавивши да ће бити искоришћени „сви међународни легални механизми” да се он врати у Русију.

Алексеј Пушкин, председавајући Спољнополитичког комитета Думе, позвао је председника Барака Обаму да Бута помилује и дозволи му повратак у Русију, напомињући да казна која му је досуђена, заједно са неким другим споровима, „ствара неповољну основу за нову фазу руско-америчких односа”.

С обзиром на карактер оптужби – завера да се убију амерички држављани тиме што је прихватио понуду да прода милионе долара вредно оружје једној терористичкој организацији, намера да прода противавионске ракете, на десетине хиљада „калашњикова” и слично – Буту је претио доживотни затвор, али се суд ипак определио за нижу од две предвиђене казне.

Виктор Бут, чије се право годиште не зна, јер су у различитим пасошима који су код њега нађени наведени различити датуми, али се верује да има негде око 45, у последње две деценије је био на мети Уједињених нација и америчких служби као један од главних међународних „трговаца смрћу” (тај епитет дао му је 2000. један високи британски дипломата). Био је и инспирација за холивудски филм „Господар рата”, у којем лик трговца који измиче закону игра Николас Кејџ.

Америчке службе су настојале да га се докопају уверене да је био главни снабдевач Ал Каиде и талибана, као и да су његовим оружјем распиривани грађански ратови и у Африци. Конгу, Либерији, Руанди, Сијера Леонеу и Судану.

Прилика им се указала 2007. у Тајланду, када се Бут упецао на „намештаљку” америчких агената који су се представили као припадници ФАРК-а, колумбијске гериле која је на америчкој листи терористичких организација.

У једном хотелу у Бангкоку они су са њим дуго преговарали и он је на крају пристао да им прода оружје. У овој операцији сарађивала је и тајландска полиција, која га је ухапсила непосредно пошто је посао договорен.

Бут је међутим успео да две године одлаже своје изручење у САД до кога је ипак дошло у новембру 2010, што је руски министар иностраних послова тада оценио као „екстремну неправду” и обећао да ће га Москва подржати „свим средствима”.

Западни медији су доста спекулисали о томе зашто је Москви толико стало да се Бут врати у Русију и најчешће објашњење које је нуђено гласи да та врста бизниса није могла да се води без знања и учешћа неких државних структура, које не би хтеле да Бут „пропева” о својим контактима.

Пред америчким судом он се, уз помоћ америчких адвоката, бранио да је „невин бизнисмен”. Кад се преко преводиоца лично обратио суду, изјавио је: „Нисам крив, никад нисам намеравао да било кога убијем нити да било коме продам оружје.”

Исту линију одбране заступао је и адвокат, тврдећи да је његов клијент једино намеравао да прода два карго авиона вредна пет милиона долара, као и да су га у незаконите активности „увукли амерички агенти”.

М. Мишић