Ruskom „trgovcu smrću” četvrt veka zatvora

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Viktor But, bivši oficir ruske vojske sa reputacijom jednog od najvećih međunarodnih trgovaca ilegalnim oružjem, osuđen je u njujorškom federalnom sudu na 25 godina zatvora, čime je okončan četvorogodišnji zaplet započet njegovim hapšenjem u Tajlandu 2008. izručenjem Americi 2010. i prošlogodišnjim suđenjem u kojem ga je porota proglasila krivim po svim tačkama optužnice.

Zvanična Moskva, koja je ulagala oštre demarše Vašingtonu u svakoj fazi ovog procesa, juče je ponovo uputila oštar protest, ocenivši njegov slučaj „političkom manipulacijom” i najavivši da će biti iskorišćeni „svi međunarodni legalni mehanizmi” da se on vrati u Rusiju.

Aleksej Puškin, predsedavajući Spoljnopolitičkog komiteta Dume, pozvao je predsednika Baraka Obamu da Buta pomiluje i dozvoli mu povratak u Rusiju, napominjući da kazna koja mu je dosuđena, zajedno sa nekim drugim sporovima, „stvara nepovoljnu osnovu za novu fazu rusko-američkih odnosa”.

S obzirom na karakter optužbi – zavera da se ubiju američki državljani time što je prihvatio ponudu da proda milione dolara vredno oružje jednoj terorističkoj organizaciji, namera da proda protivavionske rakete, na desetine hiljada „kalašnjikova” i slično – Butu je pretio doživotni zatvor, ali se sud ipak opredelio za nižu od dve predviđene kazne.

Viktor But, čije se pravo godište ne zna, jer su u različitim pasošima koji su kod njega nađeni navedeni različiti datumi, ali se veruje da ima negde oko 45, u poslednje dve decenije je bio na meti Ujedinjenih nacija i američkih službi kao jedan od glavnih međunarodnih „trgovaca smrću” (taj epitet dao mu je 2000. jedan visoki britanski diplomata). Bio je i inspiracija za holivudski film „Gospodar rata”, u kojem lik trgovca koji izmiče zakonu igra Nikolas Kejdž.

Američke službe su nastojale da ga se dokopaju uverene da je bio glavni snabdevač Al Kaide i talibana, kao i da su njegovim oružjem raspirivani građanski ratovi i u Africi. Kongu, Liberiji, Ruandi, Sijera Leoneu i Sudanu.

Prilika im se ukazala 2007. u Tajlandu, kada se But upecao na „nameštaljku” američkih agenata koji su se predstavili kao pripadnici FARK-a, kolumbijske gerile koja je na američkoj listi terorističkih organizacija.

U jednom hotelu u Bangkoku oni su sa njim dugo pregovarali i on je na kraju pristao da im proda oružje. U ovoj operaciji sarađivala je i tajlandska policija, koja ga je uhapsila neposredno pošto je posao dogovoren.

But je međutim uspeo da dve godine odlaže svoje izručenje u SAD do koga je ipak došlo u novembru 2010, što je ruski ministar inostranih poslova tada ocenio kao „ekstremnu nepravdu” i obećao da će ga Moskva podržati „svim sredstvima”.

Zapadni mediji su dosta spekulisali o tome zašto je Moskvi toliko stalo da se But vrati u Rusiju i najčešće objašnjenje koje je nuđeno glasi da ta vrsta biznisa nije mogla da se vodi bez znanja i učešća nekih državnih struktura, koje ne bi htele da But „propeva” o svojim kontaktima.

Pred američkim sudom on se, uz pomoć američkih advokata, branio da je „nevin biznismen”. Kad se preko prevodioca lično obratio sudu, izjavio je: „Nisam kriv, nikad nisam nameravao da bilo koga ubijem niti da bilo kome prodam oružje.”

Istu liniju odbrane zastupao je i advokat, tvrdeći da je njegov klijent jedino nameravao da proda dva kargo aviona vredna pet miliona dolara, kao i da su ga u nezakonite aktivnosti „uvukli američki agenti”.

M. Mišić