Већина би да служи у фармеркама

Према најновијим подацима, за служење војног рока у цивилној служби опредељује се чак 52 одсто регрута.
Овај проценат је већи него у земљама у окружењу, али мањи него у Немачкој где чак 70 одсто младића одлази у цивилну заштиту.
Према анализи Министарства одбране, за цивилну службу опредељују се углавном регрути који желе да наставе или окончају школовање, као и из породичних разлога.
Мали је број приговарача савести из верских и психолошких убеђења.
Мада је традиција на страни служења војног рока са оружјем, све више војних обвезника је у уверењу да девет месеци служења војног рока у цивилној служби може да реши један део егзистенцијалних питања.

– Ретки су они који су завршили факултет, а опредељују се за класично служење војног рока – каже Зоран Драгишић, професор Факултета за безбедност. Мислим да то не утиче на војску, мада би било добро да има образованији профил регрута, али се она више не базира на регрутима. Сви планови говоре да ће нашa војска до 2010 године да се професионализује. Тада ће се у потпуности прекинути са регрутацијом. То питање није од нарочитог значаја у овом тренутку. Све је мањи број земаља у којима се служи војни рок, и земље у окружењу које још имају војну обавезу планирају да је укину, тако да пролази време регрутних војски – објашњава Драгишић.

Савремени ризици су такве природе, напомиње овај професор, да регрутне војске нису више функционалне, оне су биле намењене за Први и Други светски рат. Савремени војник је високообразован, располаже високо софистицираном техником, а регрути не могу да одговоре таквим потребама. Са јуришима је завршено, додаје Драгишић.

Остваривање права на приговор савести у пракси функционише од 2003. године. Као релативно нов институт законодавства, још има недоречености и пропуста. У досадашњем периоду забележене су спорадичне злоупотребе служења војног рока у цивилној служби. Да би се то исправило, у току је припрема закона о цивилној служби, која се ради у сарадњи са Београдском канцеларијом Европског бироа за приговор савести, а по препоруци Савета Европе.

Да подсетимо, војна обавеза настаје у 17. години, када се омладинци уводе у војну евиденцију, а након тога држављани Србије се регрутују у години у којој навршавају 18 година, на основу медицинско-психолошке обраде регрута. За те активности надлежан је војни одсек у месту пребивалишта регрута.

Захтев за служење војног рока у цивилној служби регрут подноси надлежном војном одсеку, који спроводи управни поступак и прибавља податке о евентуалном постојању правних сметњи за служење војног рока у цивилној служби. Након тога се регрут упућује на разговор са посебном комисијом која у командама војних одсека решава захтеве за служење војног рока у цивилној служби. Регрут попуњава упитник који се односи на опште податке, а након тога у разговору са члановима комисије износи чињенице које су битне за одређивање установе или организације за служење војног рока у цивилној служби.

Иначе, Министарство одбране не располаже статистичким подацима о социјалној и образовној структури породица регрута који се опредељују за служење војног рока у цивилној служби.