Како је Миодраг постао Сербинсон

Миодрагу Здравковићу, рођеном Нишлији из Малмеа, који је већ 32 године ван Србије, правном стручњаку за јавну управу, дојадило је да Швеђанима објашњава како се изговара његово име, па је постао – Сербинсон, српски син. Након "прекрштавања" постало му је лакше у свакодневној комуникацији, али су онда дошле године распада, санкција и сатанизовања Србије. Сербинсон је, баш са таквим именом, био 12 година градски менаџер на југозападу и у централној Шведској. Свој градић, смештен између Малмеа и универзитетског Лунда, братимио је са седам градова, међу њима и са – Билећом из Републике Српске. У то време била је то једина могућност да се направи контакт са неким од српских градова, будући да програм оваквог зближавања подразумева и финансијску помоћ шведске владе, а у условима санкција било који српски град није смео ни да се помиње.

Српска застава и санкције

– Кад су стигли гости из Билеће истакао сам српску заставу и изазвао оштре јавне полемике, али сам све то радио смишљено – вели наш саговорник.

– Нисам био активније укључен у српске организације осим приликом оснивања Српског савеза у Шведској. Наш проблем је што се не слажемо, функције су важније од онога што ћемо да радимо, и после неколико месеци престао сам да учествујем у томе, јер нисам видео смисао. Схватио сам да нити се може, нити ће се десити, нити има сврхе уједињавати дијаспору. Тиме се постижу само контраефекти – истиче Сербинсон.

Будући да је као младић живео прво у Нишу, Врању и Вршцу, затим у Немачкој, па у Шведској, стекао је завидно образовање дипломирајући у Лунду, а касније и усавршавајући међународно право у Ослу, постао је један од ретких Срба који је стекао добре позиције у послу, укључујући и место градоначелника. Јавна управа постала му је специјалност којом се данас бави као један од експерата Европске уније за ова питања.

– Радио сам годину дана и као саветник министарства за финансије и локалну самоуправу у Стокхолму, а онда сам прешао у "Трајсвотерс хаус и куперс" на место директора сектора развоја јавне управе. Сада радим највише на пројектима ЕУ, посебно на проблемима децентрализације власти, а тренутно сам ангажован на Филипинима – вели, подсећајући да је у неколико наврата сарађивао са Сталном конференцијом градова и општина, помагао у едукацији наших градоначелника и радио многе друге послове настојећи да професионално у својој области максимално помогне.

Ових дана често је на путу између Шведске и Србије, поново настојећи да високе стандарде и захтеве из развијених земаља пренесе и на наше стандарде пословања јавне управе.

– Суштина ефикасног функционисања централне управе у свету базира се на прецизном делегирању овлашћења и максималној слободи сваког у оквиру тих овлашћења, тако да се, за разлику од ситуације код нас, не чека стално на налог надређеног, него је свако газда у оквиру својих овлашћења, располаже одређеним делом буџета и има јасну одговорност у тим оквирима, тако да систем може несметано да функционише. Када код нас и постоји делегирање овлашћења, то не прати одговарајући део буџета. Рецимо, бавите се здравством на локалном нивоу, али је новац и даље централизован у министарству и то је ситуација на коју локалне самоуправе не би требале да пристану – објашњава, примећујући да је код нас и корупција велики проблем којим се конкретно експертски бави на примеру Филипина.

Сербинсонов рецепт против корупције је транспарентност и довољно велике чиновничке плате.

Рецепт против корупције

– Ако се неко већ запосли у том сектору јавне управе тај мора да добије адекватно високу плату. Кад сам радио као градоначелник био сам потпуно отворен за новинаре. Они су могли да дођу и питају где сам био и да ли сам трошио нешто на рачун општине или свој. За 20 година нико ми није понудио мито нити било коме кога познајем. Једноставно, то никоме није падало ни на памет. А овде је коруптивно понашање постало правило – наглашава Сербинсон.

Радећи у Србији на пројектима које финансирају шведске и европске организације, Сербинсон Здравковић пропагира професионализацију менаџмента у сектору централне и локалне управе, али даље не напушта идеју да збратими Ниш и Малме, и своју бившу општину са Врањем.