Kako je Miodrag postao Serbinson

Miodragu Zdravkoviću, rođenom Nišliji iz Malmea, koji je već 32 godine van Srbije, pravnom stručnjaku za javnu upravu, dojadilo je da Šveđanima objašnjava kako se izgovara njegovo ime, pa je postao – Serbinson, srpski sin. Nakon "prekrštavanja" postalo mu je lakše u svakodnevnoj komunikaciji, ali su onda došle godine raspada, sankcija i satanizovanja Srbije. Serbinson je, baš sa takvim imenom, bio 12 godina gradski menadžer na jugozapadu i u centralnoj Švedskoj. Svoj gradić, smešten između Malmea i univerzitetskog Lunda, bratimio je sa sedam gradova, među njima i sa – Bilećom iz Republike Srpske. U to vreme bila je to jedina mogućnost da se napravi kontakt sa nekim od srpskih gradova, budući da program ovakvog zbližavanja podrazumeva i finansijsku pomoć švedske vlade, a u uslovima sankcija bilo koji srpski grad nije smeo ni da se pominje.

Srpska zastava i sankcije

– Kad su stigli gosti iz Bileće istakao sam srpsku zastavu i izazvao oštre javne polemike, ali sam sve to radio smišljeno – veli naš sagovornik.

– Nisam bio aktivnije uključen u srpske organizacije osim prilikom osnivanja Srpskog saveza u Švedskoj. Naš problem je što se ne slažemo, funkcije su važnije od onoga što ćemo da radimo, i posle nekoliko meseci prestao sam da učestvujem u tome, jer nisam video smisao. Shvatio sam da niti se može, niti će se desiti, niti ima svrhe ujedinjavati dijasporu. Time se postižu samo kontraefekti – ističe Serbinson.

Budući da je kao mladić živeo prvo u Nišu, Vranju i Vršcu, zatim u Nemačkoj, pa u Švedskoj, stekao je zavidno obrazovanje diplomirajući u Lundu, a kasnije i usavršavajući međunarodno pravo u Oslu, postao je jedan od retkih Srba koji je stekao dobre pozicije u poslu, uključujući i mesto gradonačelnika. Javna uprava postala mu je specijalnost kojom se danas bavi kao jedan od eksperata Evropske unije za ova pitanja.

– Radio sam godinu dana i kao savetnik ministarstva za finansije i lokalnu samoupravu u Stokholmu, a onda sam prešao u "Trajsvoters haus i kupers" na mesto direktora sektora razvoja javne uprave. Sada radim najviše na projektima EU, posebno na problemima decentralizacije vlasti, a trenutno sam angažovan na Filipinima – veli, podsećajući da je u nekoliko navrata sarađivao sa Stalnom konferencijom gradova i opština, pomagao u edukaciji naših gradonačelnika i radio mnoge druge poslove nastojeći da profesionalno u svojoj oblasti maksimalno pomogne.

Ovih dana često je na putu između Švedske i Srbije, ponovo nastojeći da visoke standarde i zahteve iz razvijenih zemalja prenese i na naše standarde poslovanja javne uprave.

– Suština efikasnog funkcionisanja centralne uprave u svetu bazira se na preciznom delegiranju ovlašćenja i maksimalnoj slobodi svakog u okviru tih ovlašćenja, tako da se, za razliku od situacije kod nas, ne čeka stalno na nalog nadređenog, nego je svako gazda u okviru svojih ovlašćenja, raspolaže određenim delom budžeta i ima jasnu odgovornost u tim okvirima, tako da sistem može nesmetano da funkcioniše. Kada kod nas i postoji delegiranje ovlašćenja, to ne prati odgovarajući deo budžeta. Recimo, bavite se zdravstvom na lokalnom nivou, ali je novac i dalje centralizovan u ministarstvu i to je situacija na koju lokalne samouprave ne bi trebale da pristanu – objašnjava, primećujući da je kod nas i korupcija veliki problem kojim se konkretno ekspertski bavi na primeru Filipina.

Serbinsonov recept protiv korupcije je transparentnost i dovoljno velike činovničke plate.

Recept protiv korupcije

– Ako se neko već zaposli u tom sektoru javne uprave taj mora da dobije adekvatno visoku platu. Kad sam radio kao gradonačelnik bio sam potpuno otvoren za novinare. Oni su mogli da dođu i pitaju gde sam bio i da li sam trošio nešto na račun opštine ili svoj. Za 20 godina niko mi nije ponudio mito niti bilo kome koga poznajem. Jednostavno, to nikome nije padalo ni na pamet. A ovde je koruptivno ponašanje postalo pravilo – naglašava Serbinson.

Radeći u Srbiji na projektima koje finansiraju švedske i evropske organizacije, Serbinson Zdravković propagira profesionalizaciju menadžmenta u sektoru centralne i lokalne uprave, ali dalje ne napušta ideju da zbratimi Niš i Malme, i svoju bivšu opštinu sa Vranjem.