Закаснела провера "Багзијеве истине"

Четири искусна полицајца из радне групе Службе за борбу против организованог криминала проверавају исказ Дејана Миленковића Багзија, сведока сарадника у процесима против оптужених за убиство Зорана Ђинђића и низ других тешких злочина "земунског клана", речено је нашем листу у МУП-у Србије. Детаљи истраге за сада су службена тајна, јер је реч о најделикатнијим проверама Миленковићевих навода. У МУП-у кажу да је радна група у свакодневном контакту са специјалним тужиоцем Слободаном Радовановићем и да се све ради по његовом налогу.

Миленковић је у новембру прошле године на суђењу за убиство Зорана Ђинђића изнео много до тада непознатих детаља, који се не наводе у оптужници, али могу бити веома важни за утврђивање свих околности атентата. Он је у јавном сведочењу пред Специјалним судом оптужио Небојшу Човића и Војислава Шешеља да су били упознати са припремама атентата на Ђинђића. Рекао је и да је сведок сарадник Љубиша Буха Чуме лично ликвидирао Пожаревљанина Зорана Петровића Шемпу 1997. године у Сурчину. Миленковић је причао и да Душан Спасојевић и Миле Луковић Кум нису имали оружје када су убијени у полицијској акцији у Мељаку. Оптужио је Чедомира Јовановића да је тражио од чланова "земунског клана" да убију Средоја Шљукића Шљуку и да је саветовао "земунце" да избришу бројеве са оружја које је украдено из полицијске станице "Стари град" током петооктобарских демонстрација.

Повратак памћења

Специјални тужилац је због ових тврдњи затражио формирање радне групе за проверу свих Миленковићевих навода. Питање је, међутим, зашто то није урађено раније, пре главног претреса. Специјални тужилац је са њим први пут разговарао још у лето 2005. године, када је суду, после вишедневних разговора у затвору, предложио да оптужени добије статус сведока сарадника. Багзи је затим све поновио на затвореној седници судског већа, која је трајала пет дана, крајем јула 2005. године. Суд је тада одбио да му додели повлашћени статус, али се Багзи у јануару 2006. године изненада сетио нових детаља које је испричао тужиоцу, па је суд у јуну прошле године коначно донео одлуку да Миленковић постане сведок сарадник и изађе из притвора. Дакле, од првог исказа до сведочења на суђењу прошло је више од годину дана, а тужилац је тек после јавног сведочења наложио формирање радне групе за проверу "Багзијеве истине".

Томо Зорић, портпарол Специјалног тужилаштва, каже за "Политику" да је Слободан Радовановић проверио Багзијеве тврдње, али само оне које се односе на оптужницу. Као пример за то Зорић наводи тврдње Миленковића о томе ко је планирао атентат на Ђинђића, какву су улогу имали оптужени чланови "земунског клана" и припадници "црвених беретки", шта се дешавало код "Београдске арене" приликом неуспелог покушаја убиства тадашњег премијера…

Зорић наводи да се информације које је Миленковић изрекао на суђењу у потпуности поклапају са исказима других сведока сарадника и осталим списима који се налазе у предмету.

Маја Ковачевић-Томић, портпарол Специјалног суда, каже да је ситуација са Багзијем потпуно јасна. Јер, суд цени само део исказа који се односи на оптужницу. Остале наводе треба да провери тужилаштво. Она, међутим, није желела да се изјашњава о томе да ли је те детаље требало проверити пре него што су изречени на главном претресу.

– Судско веће проверава исказ тако што анализира сваку изречену тврдњу и упоређује је са другим списима у предмету. На основу тога, веће судија процењује да ли треба веровати сведоку сараднику или не – каже портпарол Специјалног суда.

Адвокат Божо Прелевић каже за "Политику" да је Миленковић од криминалца оптуженог за убиство премијера постао човек коме се апсолутно верује иако Специјално тужилаштво није у потпуности проверило његов исказ.

Ако тврдње које се не односе на оптужницу нису провераване, онда се поставља питање како знамо да ли сведок сарадник говори истину или лаже. По закону, он је дужан да говори истину, а ако лаже, онда губи тај статус.

Сведочење или препричавање

Не треба заборавити ни чињеницу да је сведок сарадник човек "са оне стране закона" који на сваки могући начин жели себе да ослободи кривичне одговорности.

– У земљама које имају развијен систем борбе против организованог криминала, наводи кандидата за сведока сарадника проверавају се пре него што их он изнесе на главном претресу. То значи одмах после тајних разговора са тужиоцем и судским већем, а свакако пре доделе статуса сведока сарадника. Тако је требало да буде и са Багзијем код нас – каже адвокат Прелевић, који на суђењу заступа премијеровог телохранитеља Милана Веруовића, тешко рањеног у атентату.

Шта се дешава ако сведок сарадник о неким догађајима и детаљима прича истину, а о некима лаже? Шта ако се после доношења пресуде утврди да је сведок сарадник лагао? То може да угрози опстанак пресуде јер ће је Врховни суд због тога највероватније укинути, а то је, каже Прелевић, много већи проблем него да сведок изгуби повлашћени статус.

– Управо зато се у Италији и САД сведок сарадник строго држи догађаја који се наводе у оптужници. Да би се сачувао основни поступак, тужилаштво мора да упозори сведока сарадника да не иде у ширину. Прва реченица у Багзијевом исказу гласи: "Припремала се акција убиства премијера, а то су знали и подржавали Човић и Шешељ". За Шешеља није први пут да се то прича, али суштинско питање је зашто би Човићу одговарао Шешељ на власти. Друго, имате јасно деловање Човића после атентата које је ишло ка сузбијању, а не ка помагању "земунског клана". Тврдње које су из треће руке, овде се узимају као апсолутна истина сведока сарадника. То не би смело да буде тако – категоричан је Прелевић.

Адвокат напомиње да се убудуће морају проверавати искази кандидата за сведоке сараднике, али и да се води рачуна о томе да он сведочи само о ономе што је непосредно видео и чуо, а не да говори о томе што му је неко препричавао.

-------------------------------------------------------------------------

Сведоци сарадници

Тужилац предлаже да оптужени добије статус сведока сарадника, ако процени да је његов исказ од изузетног значаја за расветљавање кривичног дела, откривање починилаца и утврђивање истине. Суд о томе одлучује тек када саслуша оптуженог кандидата. Закон каже да тај статус не може добити вођа организоване криминалне групе.

У процесу против чланова "земунског клана", оптужених за убиство Зорана Ђинђића и низ других најтежих кривичних дела, статус сведока сарадника добили су Миладин Сувајџић звани Ђура Мутави, Љубиша Буха Чуме, Зоран Вукојевић Вук, који је убијен у јуну прошле године, и Дејан Миленковић Багзи. Ненад Шаре, некадашњи шеф Легијиног обезбеђења, добио је статус сведока сарадника у процесу оптуженима за убиство Ивана Стамболића.