Оживео чек на почек

У ситуацији када просечна плата већ годинама каска за потрошачком корпом, јасно је због чега српски изум, чек на почек, и даље не губи на популарности. Бескаматног начина одложеног плаћања српски потрошачи се не одричу, а учешће чекова у трговинама већ прелази 12 процената. Трговци кажу да, поучени искуством, у предстојећем периодувеликих ускршњих и првомајских куповина очекују да се чековима плати и до 20 одсто пазара, а рокове одложеног плаћања продужили су до 120, па чак и 180 дана.

Подаци Удружења банака Србије потврђују да се последњих година у нашој земљи исписује све више чекова. У току 2009. године издато је нешто мање од 7.990.000 чекова, у току 2010. године тај број се попео на више од 8.750.000, а протекле године је тренд раста настављен, па су банке издале више од 8.967.000 чекова. Разлог је једноставан – док код плаћања на рате кредитним картицама банкама плаћају папрене камате, за одложено плаћање чековима камате нема.

Помало заборављен начин плаћања доживео је тако ренесансу са почетком кризе, али и економисти и челници потрошачких организација подсећају купце да се не залећу и не презадужују се. Неће се, кажу, десити да инфлација поједе дуг како је то некада било. Трговци, осим тога, увиђају још један тренд – што већи објекат, то више чекова, али и картица, а мање готовине, што значи да се много више на почек плаћа у хипермаркетима, него у супер и мини маркетима. Међутим, кеш је и даље најчешћи начин плаћања, а из године у годину расте и број купаца који, на уштрб готовине купљену робу плаћају картицама. Али не кредитним, колико „обичним”, платним. За то време, учешће чекова у промету код водећих трговаца се не смањује.

–Начини плаћања су код нас исти и у поређењу са јануаром ове и мартом протекле године. У „Темпо” хипермаркетима чекови учествују са 12,94, картице са 31,51, а готовина 55,55 процената у промету. У „Макси” супермаркетима готовином се плати 77,6 процената рачуна, картицама 19,33, а чековима три одсто – наводи Мартина Петровић из сектора за односе са јавношћу компаније „Делез Србија”.

Да се у великим куповинама и даље неретко плаћа на почек, примећују и у „Меркатору С”, другом по величини трговцу у Србији.

– Учешће чекова као средства плаћања је око седамодсто у промету наше компаније. Иако их последњих година потискују картице, чекови и даље заузимају значајно место у плаћању робе и услуга у нашим продајним објектима, а посебно у мегамаркетима, у којима се купци одлучују углавном за велике куповине – кажу у „Меркатору С”.

Оливера Ћирковић, пи-ар менаџер „Универекспорта” каже да је у овом трговинском ланцу приметан и тренд све чешћег коришћења картица.

– Готовине је сваке године све мање у укупном промету, а у последњих пет година учешће картица порасло је 400 одсто. Пре пет година картице су учествовале са пет одсто у укупном промету, а данас више од 22. Чекови се и даље користе, али углавном у сврху одложеног плаћања. Учествују са три до три и по одсто у односу на укупни промет – каже Ђирковићева, док је у београдским СОС маркетима учешће чекова око пет одсто, а картица између 11 и 15 процената.

Не плаћају се једино храна и пиће чековима, већ има потрошача који и обућу и одећу отплате на почек, док и код њих готовина предњачи.

– У нашим продавницама готовином плаћа 60 одсто потрошача, картицама 34, а чековима шест одсто. Дајемо на одложено од три до шест месеци, без провизије – објашњава Ања Дмитровић из „Делта спорта”, у чијем саставу послују „Најк”, „Алдо”, „Спорт импулс”, „Манго”...

С. Деспотовић

-----------------------------------------------------------

Шта када не ради терминал за плаћање картицом

За оне који плаћају картицама у супермаркетима може бити веома непријатна ситуација у којој не ради терминал, а код себе немају готовину. Шта чинити у таквој ситуацији? У дирекцијама великих трговинских ланаца кажу да, пре свега, пословођа има обавезу да о томе обавести потрошаче, тако што би на видљивом месту требало да истакне натпис са таквом информацијом.

– Дешавало се да се због техничких потешкоћа прекине комуникација између терминала у нашим објектима и банака и тиме онемогући плаћање картицама. Уколико се оваква ситуација ипак деси, након званичне потврде прекида везе, пословођа поставља обавештење како би потрошаче на време информисали. У том случају, потрошач може да одустане од куповине или ће му особље сачувати одабрану робу док терминали не прораде. Такође, пошто су у доста наших већих објеката на располагању и банкомати, потрошач може подићи новац и платити готовином – кажу у „Максију” и „Темпу”.