Немачка потерница за агентима ЦИА

Обруч европских истражитеља стеже се око америчких агената ЦИА, и њихових европских помагача, који су у илегалним операцијама на тлу држава ЕУ киднаповали лица кад год би посумњали у њихову умешаност у ширење терористичких активности. После Италије, где је на захтев јавног тужилаштва у Милану покренут судски процес против двадесетак агената ЦИА, у Немачкој су расписане потернице за тринаесторицом лица, махом америчких држављана, сарадника те агенције, за које се сумња да су били умешани у отмицу Немца либанског порекла Каледа ал Масрија.

Минхенски врховни јавни тужилац Кристијан Шмит Зомерфелд саопштио је јуче да су налози за хапшење и потернице расписане пре неколико дана, али се са обелодањивањем чекало док вест преко званичних канала не стигне до истражних органа у САД – од којих се траже подаци о истинском идентитету агената. Сам налог за хапшење "непознатих лица под псеудонимом" образложио је надлежни тужилац Аугуст Штерн: "Реч је о ’акутној сумњи’ да су агенти ЦИА киднаповали Масрија, при том повредили (немачким) уставом загарантовано право грађана на недодирљивост личних слобода, а приликом отмице и накнадног тамничења нанели су му и тешке телесне повреде."

Подаци о предводницима отмичара, међутим, обелодањени су пре више од пола године у немачким медијима. Група немачких новинара открила је тројицу "пензионисаних" агената ЦИА из отмичарског тима на сунчаној Флориди. Потом је клупко истине почело да се одмотава. Најпре је до детаља реконструисана отмица Каледа ал Масрија. При посети Бившој југословенској републици Македонији, у јануару 2004. године, Масри је отет, смештен у специјални авион ЦИА, који је долетео са аеродрома у шпанској Палма де Мајорки и пребачен у тајни амерички затвор у Авганистану. Сумњало се да је саучесник у припремама терористичких атентата Ал каиде. Када је, на крају, утврђено да је Масри невин, и пуштен на слободу, у јавност је процурила вест да су немачке надлежне службе биле у сваком тренутку до детаља информисане о отмици, о процесу тамничења, али и о самим отмичарима. Имале су могућности (и обавезу) да правовремено покрену законске механизме у циљу заштите Каледа ал Масрија, али су од те намере одустали, не би ли избегли сучељавање са америчким колегама.

Последњи податак обелоданила су тројица новинара немачког магазина "Штерн", позивајући се на тајне документе немачке обавештајне службе, али и на преписку о идентитету отмичара и отетог, која је вођена са припадницима шпанске цивилне гарде. Као "награда" за истраживачко новинарство, тројици аутора, Оливеру Шрему, Хансу Мартину Тилаку и Улију Раусу, сада се прети драстичним судским казнама – због саучесништва у одавању државних тајни. Паралелно са издавањем налога за хапшење америчких агената и расписивањем одговарајуће потернице у Минхену, јавно тужилаштво у Хамбургу покренуло је истражни поступак против представника седме силе.

У разговору за "Политику", Ханс Мартин Тилак је истакао: "Одговарајући закон се у начелу не спроводи консеквентно... Судска пракса није забележила случајеве кажњавања новинара – затворске казне до максимално пет година робије или новчане глобе. ипак, тај закон није мртво слово на папиру... неретко се користи, не би ли се новинари заплашили и приволели на ћутање."

Коме би ћутање користило произлази из реакције високих немачких политичара, којима се на терет ставља политичка одговорност, али и одговорност за директну умешаност. Министар спољних послова немачке Франк Валтер Штајнмајер и његов претходник Јошка Фишер већ су се обратили јавности, поричући било какву умешаност. А бивши министар унутрашњих послова Ото Шили је признао да је био делимично обавештен о отмици, али не тако да би реаговао на одговарајући начин.

С обзиром на то што се имена тројице политичара помињу и у (сличном) случају отмице немачког Турчина Мурата Курнаца, постаје све извесније да би могли да буду санкционисани. То се, пре свега, односи на социјалдемократског министра Штајнмајера. Захтеви за његову смену, или у најмању руку за његову оставку, све су гласнији – долазе и из редова коалиционог партнера, из Хришћанско демократске уније. Озбиљност ситуације нашла је своју потврду у сусрету канцеларке Ангеле Меркел и шефа социјалдемократа Курта Бека. Бек је у разговору, који је вођен у четири ока, захтевао од Меркелове да "прекине кампању против Штајнмајера, уколико не жели да ризикује распад коалиције". А шеф фракције зелених у истражној комисији немачког Бундестага Кристијан Штеберле, који се бави расветљавањем афере илегалне сарадње немачких обавештајаца и агената ЦИА, изјавио је јуче да постоје "обимни докази о Штајнмајеровој директној умешаности у аферу".