Шта уместо прекида дипломатских односа

Потпуни прекид дипломатских односа са земљама које би признале независност Косова и Метохије само је једна мера, она крајња, коју би Србија могла да искористи у заштити својих права. Међу осталим мерама било би повлачење амбасадора из тих земаља на неодређено време, прекид контаката на високом нивоу, али чак и у драстичној варијанти дипломатске санкције не морају да значе и изолацију земље. Треба се подсетити да је СР Немачка прекинула дипломатске односе са СФР Југославијом пошто је Београд признао Источну Немачку, али да су привредни односи почели нагло да напредују баш док су на снази биле те санкције.

Ако у Савету безбедности Уједињених нација не буде сагласности или ако буде усвојена ублажена резолуција у којој би се Косову дала велика овлашћења, али се не би изричито помињала независност покрајине, па Русија не би могла да употреби вето, Приштина би могла једнострано да прогласи независност. Ту независност онда би могле да признају неке државе, а косовска штампа спекулише да би међу њима прве биле САД, Велика Британија и Албанија. Таква ситуација могла би да подели Европску унију, чијих 27 чланица има заједничку спољну политику, па је недавно и Хавијер Солана, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, изјавио да неће бити једностраног признавања, надајући се да ће водеће земље света бити јединствене у политици према Косову.

Ако би заиста дошло до појединачног признавања, многи стручњаци су уверени да Русија, Кина, Индија и, на пример, Нигерија сигурно не би признале Косово. Међу мерама које Србија може да предузме у том случају јесте и подношење предлога резолуције Савету безбедности у којем би се признавање независности осудило као акт којим се крши међународно право. Међутим, усвајање такве резолуције спречиле би САД, које као стална чланица имају право вета у Савету безбедности. Сличан проблем Београд би имао и ако би државе које признају независност тужио Међународном суду правде. Сједињене Државе не признају надлежност тог суда, па у случају најмоћније земље света таква тужба отпада као могућност, али она се може искористити кад су у питању остале земље.

Све док Србија настави да инсистира на свом суверенитету и интегритету, статус Косова ће бити отворен, односно чак и ако неке земље појединачно признају независност, покрајина формално неће бити самостална. То је ситуација коју би и Сједињене Државе желеле да избегну и зато ће се наредних месеци појачати притисак на власт у Београду – и на председника и на будућу владу – да се одрекне суверенитета. Подршку Русије и Кине Србија ће наставити да добија само ако став Београда и даље буде јединствен и ако се не помисли на попуштање. И Москва и Пекинг прихватили би независност Косова само ако Србија претходно одустане од свог суверенитета, јер то онда не би био преседан који би могао да се примени и на разне сепаратистичке области у обе ове земље. "Ми не можемо бити већи Срби од Срба", одговорио је руски председник Владимир Путин америчком државном секретару Кондолизи Рајс, кад га је она питала да ли ће Русија пристати на независност ако САД у то убеде Србију.
В. Радомировић

-------------------------------------------------------------------------

Конгресмен подржава Србију

Вашингтон – Републикански конгресмен Џо Вилсон изјавио је "Гласу Америке" да народ Србије има право да заштити свој територијални интегритет приликом решавања будућег статуса Косова и Метохије, оценивши да би се тако избегли даљи проблеми и насиље.

Прецизирајући да говори као члан Конгреса, а не у име званичне америчке администрације, Вилсон је истакао да снажно подржава територијални интегритет суверених држава. "Сматрам да би спорна питања мањина требало решити политичким процесом у оквиру суверених држава", рекао је он, додајући да га брине какве би последице евентуално успостављање преседана отцепљењем Косова имало на очување јединственог Ирака, Индије, Турске, Русије и других делова света "где би сецесионизам био подстакнут давањем независности Косову".
Танјуг