Šta umesto prekida diplomatskih odnosa

Potpuni prekid diplomatskih odnosa sa zemljama koje bi priznale nezavisnost Kosova i Metohije samo je jedna mera, ona krajnja, koju bi Srbija mogla da iskoristi u zaštiti svojih prava. Među ostalim merama bilo bi povlačenje ambasadora iz tih zemalja na neodređeno vreme, prekid kontakata na visokom nivou, ali čak i u drastičnoj varijanti diplomatske sankcije ne moraju da znače i izolaciju zemlje. Treba se podsetiti da je SR Nemačka prekinula diplomatske odnose sa SFR Jugoslavijom pošto je Beograd priznao Istočnu Nemačku, ali da su privredni odnosi počeli naglo da napreduju baš dok su na snazi bile te sankcije.

Ako u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija ne bude saglasnosti ili ako bude usvojena ublažena rezolucija u kojoj bi se Kosovu dala velika ovlašćenja, ali se ne bi izričito pominjala nezavisnost pokrajine, pa Rusija ne bi mogla da upotrebi veto, Priština bi mogla jednostrano da proglasi nezavisnost. Tu nezavisnost onda bi mogle da priznaju neke države, a kosovska štampa spekuliše da bi među njima prve bile SAD, Velika Britanija i Albanija. Takva situacija mogla bi da podeli Evropsku uniju, čijih 27 članica ima zajedničku spoljnu politiku, pa je nedavno i Havijer Solana, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, izjavio da neće biti jednostranog priznavanja, nadajući se da će vodeće zemlje sveta biti jedinstvene u politici prema Kosovu.

Ako bi zaista došlo do pojedinačnog priznavanja, mnogi stručnjaci su uvereni da Rusija, Kina, Indija i, na primer, Nigerija sigurno ne bi priznale Kosovo. Među merama koje Srbija može da preduzme u tom slučaju jeste i podnošenje predloga rezolucije Savetu bezbednosti u kojem bi se priznavanje nezavisnosti osudilo kao akt kojim se krši međunarodno pravo. Međutim, usvajanje takve rezolucije sprečile bi SAD, koje kao stalna članica imaju pravo veta u Savetu bezbednosti. Sličan problem Beograd bi imao i ako bi države koje priznaju nezavisnost tužio Međunarodnom sudu pravde. Sjedinjene Države ne priznaju nadležnost tog suda, pa u slučaju najmoćnije zemlje sveta takva tužba otpada kao mogućnost, ali ona se može iskoristiti kad su u pitanju ostale zemlje.

Sve dok Srbija nastavi da insistira na svom suverenitetu i integritetu, status Kosova će biti otvoren, odnosno čak i ako neke zemlje pojedinačno priznaju nezavisnost, pokrajina formalno neće biti samostalna. To je situacija koju bi i Sjedinjene Države želele da izbegnu i zato će se narednih meseci pojačati pritisak na vlast u Beogradu – i na predsednika i na buduću vladu – da se odrekne suvereniteta. Podršku Rusije i Kine Srbija će nastaviti da dobija samo ako stav Beograda i dalje bude jedinstven i ako se ne pomisli na popuštanje. I Moskva i Peking prihvatili bi nezavisnost Kosova samo ako Srbija prethodno odustane od svog suvereniteta, jer to onda ne bi bio presedan koji bi mogao da se primeni i na razne separatističke oblasti u obe ove zemlje. "Mi ne možemo biti veći Srbi od Srba", odgovorio je ruski predsednik Vladimir Putin američkom državnom sekretaru Kondolizi Rajs, kad ga je ona pitala da li će Rusija pristati na nezavisnost ako SAD u to ubede Srbiju.
V. Radomirović

-------------------------------------------------------------------------

Kongresmen podržava Srbiju

Vašington – Republikanski kongresmen Džo Vilson izjavio je "Glasu Amerike" da narod Srbije ima pravo da zaštiti svoj teritorijalni integritet prilikom rešavanja budućeg statusa Kosova i Metohije, ocenivši da bi se tako izbegli dalji problemi i nasilje.

Precizirajući da govori kao član Kongresa, a ne u ime zvanične američke administracije, Vilson je istakao da snažno podržava teritorijalni integritet suverenih država. "Smatram da bi sporna pitanja manjina trebalo rešiti političkim procesom u okviru suverenih država", rekao je on, dodajući da ga brine kakve bi posledice eventualno uspostavljanje presedana otcepljenjem Kosova imalo na očuvanje jedinstvenog Iraka, Indije, Turske, Rusije i drugih delova sveta "gde bi secesionizam bio podstaknut davanjem nezavisnosti Kosovu".
Tanjug