Партитура емоција Ведране Рудан

Пуно ми је срце после Ријеке. У Ријеку сам отишла као рањеник после вишемесечног рада на „Злим дусима”, а вратила сам се као лик из позоришне бајке. „Дабогда те мајка родила” звучи и као клетва и као ултимативна жеља. Срж романа Ведране Рудан, који носи поменути наслов, јесте однос мајке и ћерке. Тај однос има своје биолошке, психолошке, друштвене димензије и он је готово табу тема. Мало је романа, филмова, представа, мало разговора у свакодневном животу посвећено тој суштинској животној теми. Ономе о чему жене ћуте или нерадо и штуро говоре, Ведрана Рудан пише. Она није само провокативан писац, јер провокација у уметности није довољна, она је дубок, снажан, изврстан уметник, каже београдска редитељка Тања Мандић-Ригонат, која је протеклих дана у Хрватском културном дому на Сушаку у Ријеци потписала режију и драматизацију представе „Дабогда те мајка родила”, провокативне Ведране Рудан.

Представа „Дабогда те мајка родила” је урађена у копродукцији Хрватске драме ријечког ХНК „Ивана пл. Зајца” и ХКД театра „Ријека”. Позив да режира нову представу у Ријеци, Тања Мандић-Ригонат добила је после гостовања на тамошњем Међународном фестивалу малих сцена с представом „Сексуалне неурозе наших родитеља”, у извођењу Народног позоришта из Београда.

Роман „Дабогда те мајка родила” је, каже наша саговорница, изразито сложен, писан у првом лицу, прошлост и садашњост се у њему преплићу и заиста је био изазов радити и драматизацију и режију Ведраниног новог дела.

– Овај роман нас болно и духовито води кроз лавиринте породичне трауме, патологије једне патријархалне породице у којој је отац-насилник годинама злостављао ћерке, а мајка се правила да ништа не зна. Не чује, не види, анестезирајући своје емоције алкохолом. Ћерка која има 60 година држи продавницу анђела, у браку је с дивним мушкарцем који није слика и прилика њеног оца, нежна је мајка, али у тренутку кад 83-годишњу мајку смешта у најскупљи дом у Хрватској, а која наводно пати од фантомских болова, доживљава удар прошлости за коју је мислила да је заиста прошлост коју је надрасла. Све су мајке некад биле нечије ћерке. Несвесно, а некад и свесно, мајке својим ћеркама преносе животне обрасце понашања који су негативни, деструктивни, разарајући. Роман је партитура емоција, стања, догађаја, питања која траже одговоре. Урнебесно је духовит и трагичан – објашњава редитељка.

Тања Мандић-Ригонат до сада је драматизовала романе „Лолита”, „Мртве душе”, „Зле духе” , приче Буковског.

– Из искуства знам да је немогуће дословно преношење романа на сцену. Драматизација је питање селекције ликова, догађаја, а сама селекција ствара нове контексте. По одличним романима прављени су промашаји и на филму и у позоришту. Позоришни језик је изразито сложен и није сав у речима. Слика, гест, музика светло, сценски простор, костим, умеће глумачке трансформације, све то плете мрежу позоришног језика. Представа „Дабогда те мајка родила” је интимна трагедија одрастања, она сва почива на ритму емоција, што је изразито тешко. Није ни деконструкција ни коментар, већ сложена емоционална прича која води ка катарзи, уз смех и сузе. А по реакцијама и публике и критике, ми смо представом заиста покренули нека суштинска питања и емоције – објашњава уметница.

И да поменемо глумачку екипу представе „Дабогда те мајка родила”, с којом је Тања Мандић Ригонат, како каже, одлично сарађивала: Едита Карађоле, Зоја Одак, Јелена Лопатић, Александра Стојаковић, Ненад Шегвић, Андреја Благојевић, Оливера Баљак, Биљана Торић, Марија Гемл, Сабина Саламон и Тања Смоје, зека Мерил и три госпође из Хора мајки „Фелићита”. Представа је, како сазнајемо, већ позвана на позоришни фестивал у Руану у Француској, а наша Тања Мандић-Ригонат позив да наредне сезоне поново режира у Ријеци.