Шанса за дипломатију

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Позорница више није спорна и велика дипломатска представа (без гледалаца) може да почне. У петак ће дакле бити обновљени преговори шест сила: пет сталних чланица Савета безбедности: САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска плус Немачка (П5+1) са Ираном око његовог нуклеарног програма. Реч је о преговорима од којих зависи стабилност тржишта нафте, а тиме светске и сваке појединачне економије.

Главни преговарач, Америка, већ је дефинисао своје захтеве, а мимо тога у оптицају су различити пробни балони са обе стране, што је уобичајени ритуал уочи сваког тешког погађања. Овога пута се чини да је главна амбиција да се нова рунда преговора не заврши као претходна, прекинута пре 14 месеци, када је Иран одбио да обустави обогаћивање уранијума и тиме ојачао уверење Запада да жели да произведе нуклеарну бомбу.

Председник Барак Обама је прошле недеље преко специјалног посредника, турског премијера Реџепа Ердогана, иранском врховном вођи ајатолаху Алију Хамнеију, како преносе амерички медији, послао поруку да је „важно и хитно да Иран преговара баш сада”. Није тешко докучити у чему се састоји та хитност, кад се има у виду да нови режим америчких санкција треба да ступи на снагу крајем јуна и када се узме у обзир израелско нестрпљење да „иранску претњу” елиминише ударом по тамошњим нуклеарним постројењима.

Обогаћивање уранијума ће бити главни предмет преговора и овога пута, али за разлику од погађања из 2011, чини се да је овога пута Ирану остављено више маневарског простора. Претходни пут је захтевано да Техеран обустави свако обогаћивање овог нуклеарног горива, чак и оно најнижег степена које уранијум претвара у гориво за коришћење у нуклеарним електроцентралама, што је иранска страна одбила, позивајући се на своје „неотуђиво право” да атомску енергију користи у цивилне сврхе.

Овога пута САД и друге силе су вољне да прихвате да Иран технологију коју је прибавио користи за обогаћивање којим се добија то нуклеарно гориво, захтевајући међутим елиминисање залиха 20-процентног уранијума, који се релативно брзо може обогатити до 90-процентног, чиме постаје материјал за нуклеарно оружје.

Захтев је и да се Иран реши око 100 килограма уранијума од 20 процената, као и да демонтира бункерисано постројење у близини светог града Кома у коме се обавља процес тог обогаћивања. То би био кључни доказ за оно што се у Техерану све време тврди: да могу да направе нуклеарну бомбу, али да то не желе.

Чињеница да би Иран могао да настави производњу тропроцентног уранијума Техерану омогућава да сачува образ, да домаћој јавности покаже да је победио Запад, а у исто време избегне пооштрене санкције, које узмају данак и у садашњој форми, кроз повећану инфлацију и ерозију вредности домаће валуте.

Обами је у изборној години, када је изложен ватри републиканске опозиције, такође важно да покаже како његова политика деликатног балансирања, у којој се засад више користи шаргарепа него штап, може да испослује жељени резултат.

САД су иначе још на позицији да иранско руководство није донело одлуку да направи бомбу, а то наводно потврђују и најновије обавештајне анализе које, како пише „Вашингтон пост”, „јачају америчко самопоуздање”. Престонички дневник наводи да је у последњих неколико година знатно појачан режим шпијунирања Ирана свим средствима, што потврђује и податак који износи – да је у „Персијској кући” у седишту ЦИА, број аналитичара од неколико десетина данас нарастао на неколико стотина.

Милан Мишић