Држава даје један, а инвеститори шест евра

Највеће повластице нису више резервисане само за велике инвеститоре који улажу у градове од посебног државног интереса и девастирана подручја. Новом Уредбом владе о условима и начину привлачења директних инвестиција дуплиран је минималан износ државне помоћи, тако да велики улагачи од сада могу да рачунају на помоћ од 4.000 до 10.000 евра по сваком новоотвореном радном месту и то у свим градовима Србије.

Александар Милорадовић, из Агенције за страна улагања и промоцију извоза, каже да је реч о модификацији старе уредбе при чему је доњи праг субвенција, који је износио 2.000 евра по новозапосленом раднику удвостручен, али је горња граница, односно максимални износ од 10.000 евра остао исти и он сада важи за све.

– Практично укинут је стари систем дуплих износа за девастирана и подручја од посебног интереса. Општине су сада сврстане по развијености у четири групе, које произлазе из званичне владине класификације развијености. Оне условљавају само минимални износ инвестиције која се може подржати Уредбом – објашњава Милорадовић.

На пример, за отварање производње у четвртој, односно најнеразвијенијој групи потребно је минимално улагање од 500.000 евра и запошљавање најмање 50 људи. Док улагање у остале три групе градова изискује инвестицију од милион евра. Они који се баве услугама морају да упосле 10 нових људи и уложе пола милиона евра на целој територији земље. За инвестиције у туризму потребно је отварање 50 радних места и улагање од пет милиона евра.

Подсетимо, најпре су као места од посебног државног интереса проглашени Ниш, Зајечар, Краљево и Нови Пазар, а потом је у мају прошле године списак места од посебног државног интересапроширен за11 локалних самоуправа. То су градови са више од 50.000 становника и стопом незапослености већом од 20 одсто. Статус места од посебног интереса, као и у девастираним подручјима, гарантовао је износ субвенција од 4.000 до 10.000 евра за улагање од пола милиона евра. Остали су до сада имали право на субвенцију од 2.000 до 5.000 евра по човеку уз улагање од милион евра.

Према измењеном начину обрачуна висине државне помоћи, више није кључно где се улаже, мада се и даље добија неки бод више за улагање у неразвијеним општинама. Оцењују севисина улагања, као и раније, али и репутација инвеститора, колико ће се у свом послу ослонити на домаће добављаче, одрживост инвестиције.Износ помоћи увећава идоношење нових технологија, обука запослених, обим међународног промета и економски ефекти пројекта.

Тако укупан износ субвенција за пројекте вредне од најмање 50 милиона евра, који упошљавају најмање 150људи, не сме да пређе 10 одсто вредности инвестиције. Код пројеката од посебног значаја минимални износ улагања је 200 милиона евра и запошљавање 1.000 људи, а подстицаји износе до 17 одсто укупне вредности инвестиције.

Велики улагачи, уколико хоће помоћ државе, каже Милорадовић, петину новца морају да уложе у року од годину дана од тренутка потписивања уговора, док средњи инвеститори морају да уложе 10 одсто у истом року. Број радних места не сме да се смањи три године после упошљавања предвиђеног броја радника.

Циљ увећања ових подстицаја је брже привлачење директних инвестиција.

– Тренутно имамо 226 активних пројекта, који заједно доносе скоро 1,3 милијарде евра инвестиција и отварају преко 40.000 нових радних места. За то је из буџета опредељено 223,9 милиона евра, па проста рачуница показује да евро субвенција генерише шест евра инвестиција. Тај један евро субвенција се врати у државну касу за 17 месеци у просеку, пре свега, кроз порезе и доприносе – тврди Милорадовић.

Он каже да је програм финансијске подршке директним инвестицијама дизајниран по угледу на сличне програме земаља југоисточне Европе (Словенија и Словачка, пре свега, мада има и елемената „ирског модела”) које су у транзицији имале добре резултате у привлачењу улагача.

 – Овако транспарентан систем нема велики број земаља, већ друге владе и министарства често регулишу ову област ад хок решењима, од инвеститора до инвеститора, од случаја до случаја. Код нас су јасна правила за све и ту се често ствара лажни утисак у јавности да новац добијају само странци, док је у реалности око 60 одсто корисника овог програма из Србије. Једини је проблем што се у другим земљама (на пример Чешка и Словачка) дешава да њихове владе учествују и са 50 одсто од укупне инвестиције, што ми не можемо због слабијег буџета – каже Милорадовић.