Država daje jedan, a investitori šest evra

Najveće povlastice nisu više rezervisane samo za velike investitore koji ulažu u gradove od posebnog državnog interesa i devastirana područja. Novom Uredbom vlade o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija dupliran je minimalan iznos državne pomoći, tako da veliki ulagači od sada mogu da računaju na pomoć od 4.000 do 10.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu i to u svim gradovima Srbije.

Aleksandar Miloradović, iz Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza, kaže da je reč o modifikaciji stare uredbe pri čemu je donji prag subvencija, koji je iznosio 2.000 evra po novozaposlenom radniku udvostručen, ali je gornja granica, odnosno maksimalni iznos od 10.000 evra ostao isti i on sada važi za sve.

– Praktično ukinut je stari sistem duplih iznosa za devastirana i područja od posebnog interesa. Opštine su sada svrstane po razvijenosti u četiri grupe, koje proizlaze iz zvanične vladine klasifikacije razvijenosti. One uslovljavaju samo minimalni iznos investicije koja se može podržati Uredbom – objašnjava Miloradović.

Na primer, za otvaranje proizvodnje u četvrtoj, odnosno najnerazvijenijoj grupi potrebno je minimalno ulaganje od 500.000 evra i zapošljavanje najmanje 50 ljudi. Dok ulaganje u ostale tri grupe gradova iziskuje investiciju od milion evra. Oni koji se bave uslugama moraju da uposle 10 novih ljudi i ulože pola miliona evra na celoj teritoriji zemlje. Za investicije u turizmu potrebno je otvaranje 50 radnih mesta i ulaganje od pet miliona evra.

Podsetimo, najpre su kao mesta od posebnog državnog interesa proglašeni Niš, Zaječar, Kraljevo i Novi Pazar, a potom je u maju prošle godine spisak mesta od posebnog državnog interesaproširen za11 lokalnih samouprava. To su gradovi sa više od 50.000 stanovnika i stopom nezaposlenosti većom od 20 odsto. Status mesta od posebnog interesa, kao i u devastiranim područjima, garantovao je iznos subvencija od 4.000 do 10.000 evra za ulaganje od pola miliona evra. Ostali su do sada imali pravo na subvenciju od 2.000 do 5.000 evra po čoveku uz ulaganje od milion evra.

Prema izmenjenom načinu obračuna visine državne pomoći, više nije ključno gde se ulaže, mada se i dalje dobija neki bod više za ulaganje u nerazvijenim opštinama. Ocenjuju sevisina ulaganja, kao i ranije, ali i reputacija investitora, koliko će se u svom poslu osloniti na domaće dobavljače, održivost investicije.Iznos pomoći uvećava idonošenje novih tehnologija, obuka zaposlenih, obim međunarodnog prometa i ekonomski efekti projekta.

Tako ukupan iznos subvencija za projekte vredne od najmanje 50 miliona evra, koji upošljavaju najmanje 150ljudi, ne sme da pređe 10 odsto vrednosti investicije. Kod projekata od posebnog značaja minimalni iznos ulaganja je 200 miliona evra i zapošljavanje 1.000 ljudi, a podsticaji iznose do 17 odsto ukupne vrednosti investicije.

Veliki ulagači, ukoliko hoće pomoć države, kaže Miloradović, petinu novca moraju da ulože u roku od godinu dana od trenutka potpisivanja ugovora, dok srednji investitori moraju da ulože 10 odsto u istom roku. Broj radnih mesta ne sme da se smanji tri godine posle upošljavanja predviđenog broja radnika.

Cilj uvećanja ovih podsticaja je brže privlačenje direktnih investicija.

– Trenutno imamo 226 aktivnih projekta, koji zajedno donose skoro 1,3 milijarde evra investicija i otvaraju preko 40.000 novih radnih mesta. Za to je iz budžeta opredeljeno 223,9 miliona evra, pa prosta računica pokazuje da evro subvencija generiše šest evra investicija. Taj jedan evro subvencija se vrati u državnu kasu za 17 meseci u proseku, pre svega, kroz poreze i doprinose – tvrdi Miloradović.

On kaže da je program finansijske podrške direktnim investicijama dizajniran po ugledu na slične programe zemalja jugoistočne Evrope (Slovenija i Slovačka, pre svega, mada ima i elemenata „irskog modela”) koje su u tranziciji imale dobre rezultate u privlačenju ulagača.

 – Ovako transparentan sistem nema veliki broj zemalja, već druge vlade i ministarstva često regulišu ovu oblast ad hok rešenjima, od investitora do investitora, od slučaja do slučaja. Kod nas su jasna pravila za sve i tu se često stvara lažni utisak u javnosti da novac dobijaju samo stranci, dok je u realnosti oko 60 odsto korisnika ovog programa iz Srbije. Jedini je problem što se u drugim zemljama (na primer Češka i Slovačka) dešava da njihove vlade učestvuju i sa 50 odsto od ukupne investicije, što mi ne možemo zbog slabijeg budžeta – kaže Miloradović.