Ко то завија

Које је боје сиви вук?
Ако сте одговорили да је сив, само сте делимично у праву.
Крзно ове животиње може бити бело, риђе или чак - црно.
У давна времена, пре развоја сточарства и пољопривреде, био је најраспрострањенија животиња на земљи.
Чопори сивих вукова завијали су широм Европе и Азије, слободно трчали пространствима северне Африке и Северне Америке.
Данас су у неким крајевима истребљени, а веће групе могу се наћи још само у густим шумама и тешко приступачним подручјима Балкана, Сибира, Канаде, па чак и на леденом Арктику.

Зависно од краја света у којем живе, сиви вукови су различите величине. Најкрупнији примерци су они из хладних шума Сибира, Аљаске и Канаде, док су вукови са Арабијског полуострва најмањи. Просечна висина рамена им је око 60 центиметара, а дужина око метар и по. Густо двослојно крзно омогућава им да преживе дугу сурову зиму, а светла длака им служи као одлична камуфлажа на снегу. Летње крзно им је нешто тамније, а длака краћа.

Сиви вукови живе у чопору, који предводе доминантни мужјак и женка. Само се они паре и цео чопор је дужан да се брине о њиховом подмлатку. Уколико се окоти младунче доминантног мужјака са другом женком из чопора, оно ретко успе да преживи због агресивности доминантне женке и небриге остатка чопора. Паре се зими, а два месеца касније на свет долазе слепи младунци, тешки око пола килограма. Обично их има четири до шест, али их може бити и до 14. До треће недеље остају у јазбини, а сисају док не наврше два и по месеца. У почетку се о њима брине само мајка, а затим јој цео чопор прискаче у помоћ.

Кад се младунци придруже остатку чопора, они имају предност при храњењу. Сиви вукови лове као што и живе - у чопору. Хране се јеленима, ирвасима и лосовима, дивљим свињама, зечевима, кртицама, мишевима, а једу и бобице и неке врсте лишћа и траве како би добили хранљиве материје којих нема у месу. Идеални дневни оброк сивог вука састоји се од два килограма меса, али због честих неуспешних ловачких похода чопор данима гладује. Кад дођу до хране, одједном поједу и до 10 килограма меса, а затим већину поједене хране поврате и закопају како би је сачували за гладне дане. Једино кад хране нема нападају домаћу стоку - обично овце и козе. Само вукови самотњаци никада не бирају плен.

Припадност групи и поштовање хијерархије важни су у животу сивих вукова. Они ће радије бити последњи у чопору него изопштени из заједнице која им пружа сигурност. Нови чопори формирају се тако што одрасли потомци доминантног пара напуштају групу, освајају нову територију и траже друге вукове са којима ће основати заједницу.