Ko to zavija

Koje je boje sivi vuk?
Ako ste odgovorili da je siv, samo ste delimično u pravu.
Krzno ove životinje može biti belo, riđe ili čak - crno.
U davna vremena, pre razvoja stočarstva i poljoprivrede, bio je najrasprostranjenija životinja na zemlji.
Čopori sivih vukova zavijali su širom Evrope i Azije, slobodno trčali prostranstvima severne Afrike i Severne Amerike.
Danas su u nekim krajevima istrebljeni, a veće grupe mogu se naći još samo u gustim šumama i teško pristupačnim područjima Balkana, Sibira, Kanade, pa čak i na ledenom Arktiku.

Zavisno od kraja sveta u kojem žive, sivi vukovi su različite veličine. Najkrupniji primerci su oni iz hladnih šuma Sibira, Aljaske i Kanade, dok su vukovi sa Arabijskog poluostrva najmanji. Prosečna visina ramena im je oko 60 centimetara, a dužina oko metar i po. Gusto dvoslojno krzno omogućava im da prežive dugu surovu zimu, a svetla dlaka im služi kao odlična kamuflaža na snegu. Letnje krzno im je nešto tamnije, a dlaka kraća.

Sivi vukovi žive u čoporu, koji predvode dominantni mužjak i ženka. Samo se oni pare i ceo čopor je dužan da se brine o njihovom podmlatku. Ukoliko se okoti mladunče dominantnog mužjaka sa drugom ženkom iz čopora, ono retko uspe da preživi zbog agresivnosti dominantne ženke i nebrige ostatka čopora. Pare se zimi, a dva meseca kasnije na svet dolaze slepi mladunci, teški oko pola kilograma. Obično ih ima četiri do šest, ali ih može biti i do 14. Do treće nedelje ostaju u jazbini, a sisaju dok ne navrše dva i po meseca. U početku se o njima brine samo majka, a zatim joj ceo čopor priskače u pomoć.

Kad se mladunci pridruže ostatku čopora, oni imaju prednost pri hranjenju. Sivi vukovi love kao što i žive - u čoporu. Hrane se jelenima, irvasima i losovima, divljim svinjama, zečevima, krticama, miševima, a jedu i bobice i neke vrste lišća i trave kako bi dobili hranljive materije kojih nema u mesu. Idealni dnevni obrok sivog vuka sastoji se od dva kilograma mesa, ali zbog čestih neuspešnih lovačkih pohoda čopor danima gladuje. Kad dođu do hrane, odjednom pojedu i do 10 kilograma mesa, a zatim većinu pojedene hrane povrate i zakopaju kako bi je sačuvali za gladne dane. Jedino kad hrane nema napadaju domaću stoku - obično ovce i koze. Samo vukovi samotnjaci nikada ne biraju plen.

Pripadnost grupi i poštovanje hijerarhije važni su u životu sivih vukova. Oni će radije biti poslednji u čoporu nego izopšteni iz zajednice koja im pruža sigurnost. Novi čopori formiraju se tako što odrasli potomci dominantnog para napuštaju grupu, osvajaju novu teritoriju i traže druge vukove sa kojima će osnovati zajednicu.