Границе јаве и сна

Специјално за "Политику"
Стокхолм – Током целе 2007. године Нордијски музеј у Стокхолму прослављаће свој 100-годишњи јубилеј великом изложбом "Велики колекционар" која је посвећена феномену колекционарства, а састоји се од 63 одабране збирке приватних власника из целе Шведске. Захваљујући том догађају, широка публика у Стокхолму имаће прилику да на овој изложби у великом холу Музеја види и слике српских наивних уметника из колекције писца ових редова. Изложба ће бити отворена целе 2007 – од 26. јануара до 13. јануара 2008. године.

Нордијски културно-историјски музеј у Стокхолму основан је, иначе, 1872. године захваљујући донацији страсног колекционара Артура Хазелијуса чији је мото: "Упознај своје корене и чувај своје културно наслеђе – да би спремније дочекао будућност" и сам усвојио. Од 1907. године, ова еминентна културна установа налази се у здању велелепног дворца који је један од визуелних симбола Стокхолма. 

Слике које се налазе на изложби поводом јубилеја Музеја својим ће гледаоцима испричати своје приче – са границе јаве и сна. Њих својим магичним кистовима на платну, овековечиће и простодушни и једноставни људи, наивни сликари из Србије.

Прошла године у Шведској проглашена је годином "мултикултуре" и имала је слоган "Мултикултурална Шведска". Циљ су били подршка и охрабривање културних и етничких различитости становника Шведске, и та се акција наставља и ове године. Српска наива се врло лепо уклапа у ту иницијативу, јер је и сама "мултикултурална" са својим уметницима који су српског, али и словачког, румунског, хрватског и мађарског порекла.

Постоји још једна особеност наше наиве, која је интересантна из шведске перспективе. А то је да у том сликарском правцу код нас има пуно жена сликара (на пример у Уздину, где је становништво румунског порекла и где скоро искључиво сликају жене).

Стара изрека каже: "Једна слика говори више него хиљаду речи". Можда би се могло рећи да слике српске наиве говоре и много, много више. Оне приповедају о једној лепој земљи и људима који тамо живе. Та платна дочаравају неко време које као да стоји, оживљавајући и чувајући од заборава прастаре обичаје. На њима све је складно и потаман; иако су људи већи од кућа, а птице веће од људи. Понека слика алегоричног садржаја скрива своју поруку или духовиту опаску, која се тек касније открије. На тим сликама радују се деца и све оне зраче ведрином и наивним весељем, а срце пуне оптимизмом и топлим миљем.

Сликаре наивце чија су дела изложена у Нордијском музеју у Стокхолму не брину много проблеми перспективе нити анатомије; заузврат, њихове често дводимензионалне слике одишу хумором и народном мудрошћу. Српска наива (али само она аутентична и права) као неки посредник између неба и земље спаја човекову стварност и фантазију. Та ниска од бисера буди позитивна осећања проткана поетским расположењем; она симболизује човекову чежњу за сигурношћу и вечну наду за неко боље време. Те слике казују, на свој топао и непосредан начин, о дневним збивањима на селу, али и о старим обичајима који су дубоко урезани у наталоженом искуству народа. Српска наива, својом визуелном нарацијом штити и чува од заборава традицију и културни идентитет народа – она за будућност чува старо и штити га од новог које тежи да га у заборав потисне.

Ове питорескне слике светлих и јарких боја побудиле су неочекивано велику пажњу овдашње публике на свечаном отварању изложбе. Уметност је увек била спона међу људима различитих култура, па се надамо да ће и приче српске наиве бити у Шведској протумачене као поруке добре воље једног народа другом.