Ценовници из "хорор филма"

Куповина се за Београђанку Јелену Јоксимовић претворила у детективски посао. Огромне разлике у ценама производа истог произвођача за њу нису никаква новост. Недавно је, шетајући Сарајевском улицом, приметила да постељина за француски лежај у једној продавници стаје 1.700 динара. Само две улице даље, постељина истог дезена била је чак 700 динара скупља. Истог дана продавачица у бутику убеђивала је Јелену да никако из радње не излази без панталона које продају по набавној цени од само 800 динара иако су их пре тек месец дана нудили за чак 2.000 динара. Док је из радње излазила са пазаром, Јелена је израчунала да је продајна цена на овом одевном предмету била 2,5 пута виша од набавне, што значи да су трговци на панталонама зарађивали чак 150 одсто.

Било који потрошач у земљи има слична искуства. Куповина новог мобилног телефона у престоници, примера ради, обавезно се претвара у потрагу за најјефтинијим моделом исте марке. Тако, рецимо, "нокија 60 70" у "СМС Мобил шопу"кошта од 95, а у "Мобис Електронису" 120 евра. "Самсунг икс 200" продаје по цени од 67 евра у "Мобтренду" до 100 евра у "Пакому". Разлике у ценама су посебно изражене на скупљим апаратима. Примера ради, "сони ериксон м 600 и" у "Еуромобилу" се продаје по цени од 300 евра, док је у "Мобилхаусу" (575 евра) безмало дупло скупљи. Цена "нокие н 93" креће се од 550 евра (Мобилхаус) до 649 евра (Квадра Комјуникејшнс).

На осетне разлике у ценама телевизора пре неколико дана указао је и гувернер Радован Јелашић, па се испоставило да исти уређај у "Елтиму" кошта 1.098 евра, у "Техномаркету" 828 евра, а у "Техноманији" 994 евра. Истовремено у Мађарској се исти телевизор продаје за 625, а у Немачкој за 549 евра.

По економској теорији, тврде стручњаци, овакви продавци, који имају велике марже, требало би да пропадну. Међутим, на српском тржишту дешава се потпуно супротно. Велики број оваквих трговаца већ годинама успешно послује и повећава број својих радњи широм земље. Иван Николић, сарадник Економског института, овај привредни парадокс објашњава тиме да је очигледно да у оваквим ситуацијама велики продавци снабдевају мале трговце и живе од великопродаје. То им, каже он, омогућава да у радњи "окаче" много више цене и онда чекају купце који на то не обраћају пажњу.

– Потрошачи би требало да казне такве продавце и да их други пут заобиђу. Међутим, они и даље опстају, па је очигледно да имају неки други извор прихода. Нешто на нашем тржишту не функционише како треба. Када су у питању продавци техничких уређаја, без обзира на то што је конкуренција велика и што их има много, увозника и добављача је мало. Могуће је да један извор намеће цену и да ту постоји неки вид концентрације – објаснио је Николић и додао да једино што држава треба да уради јесте да дозволи неометану конкуренцију, односно да уместо такозваних ексклузивних увозника свако ко жели може да се бави увозом робе из иностранства.

Јуриј Бајец, професор Економског факултета, скреће пажњу да у оваквим ситуацијама не треба одмах окривити трговце. Према његовом објашњењу, узрок скупоће треба тражити у целој грани, од увозника, преко посредника, па тек онда продавца.

– Често се дешава да један производ увози један човек. Јасно је да се он неће одрећи екстрапрофита и свог монополског положаја. Такође, постоје и реални проблеми "уласка" на поједина тржишта, што такође утиче на "држање" високих цена. То је директни напад на потрошаче и треба преиспитати чиме се бави Антимонополска комисија и надлежне институције. Купци немају право на избор, јер трајна потрошачка добра, баш као и основне животне намирнице, морају да купе – констатовао је Бајец и додао да оправдање продаваца телевизора о томе како у Европској унији нема царина па су због тога у прилици да потрошачима понуде ниже цене "не пије воду".

Без обзира на то што у Немачкој нема царина, објашњава Бајец, порези на телевизоре нису занемарљиви. Он признаје и да не може да поверује у оправдање да су марже на техничке производе веома мале, јер је то један од разлога зашто су цене астрономске.

-----------------------------------------------------------

Држави "везане руке"

Антимонополска комисија није ништа предузела поводом осетне разлике у ценама техничких уређаја, зато што ради по пријави правног или физичког лица. Oвај случај, како објашњава Младен Радовић, начелник Одељења за цене у Министарству трговине, још нико није пријавио.

– Проблем се може решити само здравом конкуренцијом. Свако мешање државе излечило би последицу, али не и узрок великих разлика у ценама. За разлику од Европске уније, где су границе отворене и где нема царине, ми још важимо за затворено тржиште. Када су телевизори у питању, чак и међу земљама потписницама споразума ЦЕФТА нема произвођача ових уређаја. Они могу да стигну или из ЕУ или са Далеког истока. Питање је по којим условима се они увозе на наше тржиште – каже Радовић.

А. Николић

-----------------------------------------------------------

Разлике у ценама мобилних телефона