Пентагон спрема сајбер-оружје

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Америка је основала Сајбер-команду и усвојила стратегију за одбрану сајбер-простора, али суочена са све чешћим провалама у важне компјутерске системе на својој територији сматра да је време да хитно развије ново сајбер-оружје.

Поверљиви концизан извештај о томе (на 16 страна), Пентагон је доставио Конгресу и, како пише „Вашингтон пост”, тај план предвиђа развој широког распона таквих оружја за једнократну или вишекратну употребу, како у одбрамбене тако и у офанзивне сврхе.

Раније је помињано да та нова генерација оружја – реч је пре свега о специјалним компјутерским програмима и техникама – треба да буде способна да поремети непријатељске компјутерске мреже чак и кад нису прикључене на интернет, тако што ће специјалне кодове убацивати радио-сигналима.

Ово међутим пре личи на списак жеља него на реални програм, с обзиром на то да је такозвано сајбер-ратовање нови феномен и нова претња којој Америка досад није успевала да адекватно парира. Оно има разне видове, од провала у компјутерске мреже које врше индивидуални хакери, често и из обести, преко упада које врше криминалци, па до организованог државног хакерисања.

Сајбер-рат се дакле води на широком фронту и, према оценама овдашњих експерата, САД су изгубиле почетне битке.

То је крајем марта потврдио и главни „сајбер-полицајац” Федералног истражног бироа (Еф-Би-Ај) Шон Хенри, суморном констатацијом: „Ми не добијамо”.

„Компјутерски криминалци су једноставно исувише талентовани, а наше одбрамбене мере недовољно јаке да их зауставе”, додао је у интервјуу објављеном у „Волстрит џорналу”.

Своју премоћ хакери су убедљиво демонстрирали када је у фебруару група позната као „Анонимуси”, која има и своју политичку платформу, на интернет „окачила” 16-минутни запис с телеконференције Еф-Би-Аја и његових европских партнера, на којој су се договарали како да се заједнички супротставе баш овој хакерској групи.

Друга врста претње је организовано државно хакерство, при чему се прст најчешће упире у Кину. Једна од најспектакуларнијих провала са те стране збила се 2010, када је пробијена заштита компјутерског система Америчке привредне коморе и обезбеђен приступ свим подацима који су се тамо налазили, укључујући и детаљне профиле око милион чланова те пословне асоцијације.

Прошле године је чак 13 пута проваљен и систем  НАСА, Америчке свемирске агенције, несумњиво изузетно важан за националну безбедност, упркос томе што је њен буџет да то спречи 1,5 милијарди долара. Провалници су успели да обезбеде пун приступ тамошњој банци података и могли су да их копирају, промене и избришу. То је био повод за невеселу прогнозу да би се једног дана могло догодити да хакери преотму и неки важан амерички свемирски брод, или преузму управљање неким од многобројних сателита који круже у Земљиној орбити.

Најслабије заштићени засад су корпоративни системи, који су нападима изложени пре свега због крађе пословних и технолошких тајни. Међу онима чије одбране нису успеле да зауставе хакере била је и „Насдак” група, важна берзанска компанија, а своју надмоћ хакери су демонстрирали и упадима у фирме чија је делатност управо сајбер-безбедност.

Главни проблем кад је реч о провалама у пословне системе јесте то што компаније упаде обично не откривају саме, него тек кад им неко на то скрене пажњу. Колико је то озбиљно, потврђује изјава Џејмса Луиса, специјалисте за сајбер-безбедност при вашингтонском Центру за стратешке и међународне студије, који сматра да у Америци „не постоји ниједна поуздано заштићена невојна компјутерска мрежа”.

Ипак, главна страховања су од могућности да хакери у служби терориста саботирају важне инфраструктурне системе, као што су електродистрибутивна мрежа или системи за контролу нуклеарних централа. Робер Милер, одлазећи директор Еф-Би-Аја, упозорио је недавно Конгрес да „терористи показују интерес за хакерске вештине”.

Како је изнео „Вашингтон пост”, Пентагон планира да „драматично убрза” развој оружја којим би се супротставио овим новим „хитним и критичним” претњама. Наглашава се међутим да је то „оружје” суштински различито од класичног, јер је потребно стално га мењати и прилагођавати оперативним системима који су мета, при чему чак и најсавршенији офанзивни систем може да застари већ после неколико недеља.

Један од досад најбољих примера који илуструју о каквом оружју се ради јесте компјутерски вирус „стакснет”, који је између 2009. и 2010. саботирао око 900 центрифуга у једном иранском постројењу за обогаћивање уранијума. Иако САД званично не признају његово ауторство, експерти оцењују да је он толико усавршен да је могао да буде програмиран само у Америци.

Милан Мишић