Pentagon sprema sajber-oružje

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Amerika je osnovala Sajber-komandu i usvojila strategiju za odbranu sajber-prostora, ali suočena sa sve češćim provalama u važne kompjuterske sisteme na svojoj teritoriji smatra da je vreme da hitno razvije novo sajber-oružje.

Poverljivi koncizan izveštaj o tome (na 16 strana), Pentagon je dostavio Kongresu i, kako piše „Vašington post”, taj plan predviđa razvoj širokog raspona takvih oružja za jednokratnu ili višekratnu upotrebu, kako u odbrambene tako i u ofanzivne svrhe.

Ranije je pominjano da ta nova generacija oružja – reč je pre svega o specijalnim kompjuterskim programima i tehnikama – treba da bude sposobna da poremeti neprijateljske kompjuterske mreže čak i kad nisu priključene na internet, tako što će specijalne kodove ubacivati radio-signalima.

Ovo međutim pre liči na spisak želja nego na realni program, s obzirom na to da je takozvano sajber-ratovanje novi fenomen i nova pretnja kojoj Amerika dosad nije uspevala da adekvatno parira. Ono ima razne vidove, od provala u kompjuterske mreže koje vrše individualni hakeri, često i iz obesti, preko upada koje vrše kriminalci, pa do organizovanog državnog hakerisanja.

Sajber-rat se dakle vodi na širokom frontu i, prema ocenama ovdašnjih eksperata, SAD su izgubile početne bitke.

To je krajem marta potvrdio i glavni „sajber-policajac” Federalnog istražnog biroa (Ef-Bi-Aj) Šon Henri, sumornom konstatacijom: „Mi ne dobijamo”.

„Kompjuterski kriminalci su jednostavno isuviše talentovani, a naše odbrambene mere nedovoljno jake da ih zaustave”, dodao je u intervjuu objavljenom u „Volstrit džornalu”.

Svoju premoć hakeri su ubedljivo demonstrirali kada je u februaru grupa poznata kao „Anonimusi”, koja ima i svoju političku platformu, na internet „okačila” 16-minutni zapis s telekonferencije Ef-Bi-Aja i njegovih evropskih partnera, na kojoj su se dogovarali kako da se zajednički suprotstave baš ovoj hakerskoj grupi.

Druga vrsta pretnje je organizovano državno hakerstvo, pri čemu se prst najčešće upire u Kinu. Jedna od najspektakularnijih provala sa te strane zbila se 2010, kada je probijena zaštita kompjuterskog sistema Američke privredne komore i obezbeđen pristup svim podacima koji su se tamo nalazili, uključujući i detaljne profile oko milion članova te poslovne asocijacije.

Prošle godine je čak 13 puta provaljen i sistem  NASA, Američke svemirske agencije, nesumnjivo izuzetno važan za nacionalnu bezbednost, uprkos tome što je njen budžet da to spreči 1,5 milijardi dolara. Provalnici su uspeli da obezbede pun pristup tamošnjoj banci podataka i mogli su da ih kopiraju, promene i izbrišu. To je bio povod za neveselu prognozu da bi se jednog dana moglo dogoditi da hakeri preotmu i neki važan američki svemirski brod, ili preuzmu upravljanje nekim od mnogobrojnih satelita koji kruže u Zemljinoj orbiti.

Najslabije zaštićeni zasad su korporativni sistemi, koji su napadima izloženi pre svega zbog krađe poslovnih i tehnoloških tajni. Među onima čije odbrane nisu uspele da zaustave hakere bila je i „Nasdak” grupa, važna berzanska kompanija, a svoju nadmoć hakeri su demonstrirali i upadima u firme čija je delatnost upravo sajber-bezbednost.

Glavni problem kad je reč o provalama u poslovne sisteme jeste to što kompanije upade obično ne otkrivaju same, nego tek kad im neko na to skrene pažnju. Koliko je to ozbiljno, potvrđuje izjava Džejmsa Luisa, specijaliste za sajber-bezbednost pri vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije, koji smatra da u Americi „ne postoji nijedna pouzdano zaštićena nevojna kompjuterska mreža”.

Ipak, glavna strahovanja su od mogućnosti da hakeri u službi terorista sabotiraju važne infrastrukturne sisteme, kao što su elektrodistributivna mreža ili sistemi za kontrolu nuklearnih centrala. Rober Miler, odlazeći direktor Ef-Bi-Aja, upozorio je nedavno Kongres da „teroristi pokazuju interes za hakerske veštine”.

Kako je izneo „Vašington post”, Pentagon planira da „dramatično ubrza” razvoj oružja kojim bi se suprotstavio ovim novim „hitnim i kritičnim” pretnjama. Naglašava se međutim da je to „oružje” suštinski različito od klasičnog, jer je potrebno stalno ga menjati i prilagođavati operativnim sistemima koji su meta, pri čemu čak i najsavršeniji ofanzivni sistem može da zastari već posle nekoliko nedelja.

Jedan od dosad najboljih primera koji ilustruju o kakvom oružju se radi jeste kompjuterski virus „staksnet”, koji je između 2009. i 2010. sabotirao oko 900 centrifuga u jednom iranskom postrojenju za obogaćivanje uranijuma. Iako SAD zvanično ne priznaju njegovo autorstvo, eksperti ocenjuju da je on toliko usavršen da je mogao da bude programiran samo u Americi.

Milan Mišić