Уставна криза у Каиру

У страху да би Египат могао да добије нови устав који би највише погодовао владајућој исламској струју, Високи административни суд у Каиру одлучио је да суспендује даљи рад уставне комисије.

Египћани који су изнели прошлогодишњу револуцију 25. јануара и оборили Хоснија Мубарака све више страхују да ће исламисти и генерали који имају прелазну власт преузети пуну контролу над важним полугама власти.

Новонастали спор је озбиљан јер се од новог устава очекује да преломи да ли ће се Египат више приклонити конзервативном исламу, да ли ће очувати деценијама стар систем снажне председничке власти, или ће већу улогу добити парламент.

Уставна декларација, коју је писао Врховни савет оружаних снага (СЦАФ) и која је марта прошле године потврђена на референдуму, у члану 60 одређује да парламент изабере комисију која ће писати нови устав.

Комисија састављена од 100 чланова, коју је крајем марта изабрао парламент, углавном је састављена од представника Муслиманске браће и салафијских фундаменталиста који чине већину у парламенту.

Угледни правници су међутим поднели тужбу против начина избора комисије – чију половину чине парламентарци – тврдећи да у складу са одредбама Врховног уставног суда из 1994. посланици не могу сами себе да бирају.

Управо то се догодило када је парламент 17. марта изгласао одлуку по којој 50 места у комисији припада посланицима, којима је потом допуштено да изаберу преосталих 50 чланова комисије.

Како Муслиманска браћа имају готово половину посланичких места, а салафисти једну четвртину, исламски блок искористио је своју надмоћ: 50 посланика Партије слободе и правде (ФЈП), политичког крила Браће, заједно са посланицима странке Нур која припада салафистима, обезбедили су да њихових 65 представника контролишу тело које пише нацрт новог устава.

У сазиву комитета било је само шест Копта, шест жена и неколицина либерала, што је потхрањивало страхове да исламисти желе да напишу исламистички устав.

Египатски либерали и левица, али и представници званичног исламског ауторитета земље, Ал Азхара, у знак протеста због угрожености демократије напустили су комисију. Исто су учинили и Копти, чијој цркви и није било званично понуђено да делегира представнике. Уследиле су и демонстрације по Каиру.

Додатни ударац легитимитету уставне комисије догодио се почетком месеца када је шеф саветодавног тела СЦАФ-а позвао на распуштање комисије, пошто се претходно повукао из њеног рада.

У покушају да смири ситуацију, Мохамед ел Белтаги, генерални секретар ФЈП изјавио је у међувремену да је његова странка сагласна да један број исламистичких чланова комисије буде замењен.

Но, још једном се у постреволуционарном Египту све завртело у круг. Уставна криза претворила се у горуће питање у време када се очекује да основни закон земље буде донет за шест месеци, пре него што нови председник преузме дужност.