Ustavna kriza u Kairu

U strahu da bi Egipat mogao da dobije novi ustav koji bi najviše pogodovao vladajućoj islamskoj struju, Visoki administrativni sud u Kairu odlučio je da suspenduje dalji rad ustavne komisije.

Egipćani koji su izneli prošlogodišnju revoluciju 25. januara i oborili Hosnija Mubaraka sve više strahuju da će islamisti i generali koji imaju prelaznu vlast preuzeti punu kontrolu nad važnim polugama vlasti.

Novonastali spor je ozbiljan jer se od novog ustava očekuje da prelomi da li će se Egipat više prikloniti konzervativnom islamu, da li će očuvati decenijama star sistem snažne predsedničke vlasti, ili će veću ulogu dobiti parlament.

Ustavna deklaracija, koju je pisao Vrhovni savet oružanih snaga (SCAF) i koja je marta prošle godine potvrđena na referendumu, u članu 60 određuje da parlament izabere komisiju koja će pisati novi ustav.

Komisija sastavljena od 100 članova, koju je krajem marta izabrao parlament, uglavnom je sastavljena od predstavnika Muslimanske braće i salafijskih fundamentalista koji čine većinu u parlamentu.

Ugledni pravnici su međutim podneli tužbu protiv načina izbora komisije – čiju polovinu čine parlamentarci – tvrdeći da u skladu sa odredbama Vrhovnog ustavnog suda iz 1994. poslanici ne mogu sami sebe da biraju.

Upravo to se dogodilo kada je parlament 17. marta izglasao odluku po kojoj 50 mesta u komisiji pripada poslanicima, kojima je potom dopušteno da izaberu preostalih 50 članova komisije.

Kako Muslimanska braća imaju gotovo polovinu poslaničkih mesta, a salafisti jednu četvrtinu, islamski blok iskoristio je svoju nadmoć: 50 poslanika Partije slobode i pravde (FJP), političkog krila Braće, zajedno sa poslanicima stranke Nur koja pripada salafistima, obezbedili su da njihovih 65 predstavnika kontrolišu telo koje piše nacrt novog ustava.

U sazivu komiteta bilo je samo šest Kopta, šest žena i nekolicina liberala, što je pothranjivalo strahove da islamisti žele da napišu islamistički ustav.

Egipatski liberali i levica, ali i predstavnici zvaničnog islamskog autoriteta zemlje, Al Azhara, u znak protesta zbog ugroženosti demokratije napustili su komisiju. Isto su učinili i Kopti, čijoj crkvi i nije bilo zvanično ponuđeno da delegira predstavnike. Usledile su i demonstracije po Kairu.

Dodatni udarac legitimitetu ustavne komisije dogodio se početkom meseca kada je šef savetodavnog tela SCAF-a pozvao na raspuštanje komisije, pošto se prethodno povukao iz njenog rada.

U pokušaju da smiri situaciju, Mohamed el Beltagi, generalni sekretar FJP izjavio je u međuvremenu da je njegova stranka saglasna da jedan broj islamističkih članova komisije bude zamenjen.

No, još jednom se u postrevolucionarnom Egiptu sve zavrtelo u krug. Ustavna kriza pretvorila se u goruće pitanje u vreme kada se očekuje da osnovni zakon zemlje bude donet za šest meseci, pre nego što novi predsednik preuzme dužnost.