Да ли је Дачић једини социјалиста

Да је Ивица Дачић у претходне четири године овако страствено бранио раднике и радничка права као што о њима говори последњих дана, у Србији би, утисак је, тешко преостао још који страни инвеститор. Можда би се и домаћи бизнисмени дозвали свести па дозволили својим радницима да оснивају синдикате да су раније чули како лидер социјалиста баца дрвље и камење на стране компаније које не дозвољавају синдикално организовање. Могуће да такви социјалисти са „чврстим Дачићем”, толико осетљиви на друштвену неједнакост и социјалну неправду, не би ни опстали на власти све ове године.

Неко ће рећи, па добро, нису имали такве позиције у власти да би њихове левичарске тежње дошле до пуног изражаја и само је ПУПС у том смислу бранио боје њихове коалиције. Зато Дачић поручује страним компанијама да је Србија цивилизована земља са радничким законодавством, да се не понашају бахато и очекују „да радници клече на коленима”, да се коалиција СПС – ПУПС – ЈС разликује од свих других по залагању за једнакост, социјалну правду и да је он заправо једини социјалистички кандидат за председника Србије. Па да би то још нагласио, рекао је да Демократска странка и њен председнички кандидат Борис Тадић само формално припадају Социјалистичкој интернационали, те да ће „частити свакога из ДС који је левичар”.

„За сада социјалисти и Дачић имају најприметљивију кампању у Србији. Он говори једноставно и његове поруке су врло разумљиве иако су све до једне – демагошке. Али су његове поруке, баш због те једноставности, јако пријемчиве за људе”, каже Огњен Прибићевић из Института друштвених наука, наводећи да овом врстом порука Дачић покушава да привуче на своју страну што већи број бирача.

И то је потпуно легитимно, додаје Прибићевић, а друга је ствар што су те поруке углавном неоствариве, у чему предњаче Дачићеве поруке везане за ЕУ и ММФ.

„Он заправо покушава да кроз обраћање о левици привуче бираче који су се пасивизирали последњих година, чак и деценију. То су људи који су традиционално опредељени и то је она левица из времена социјализма. Те поруке су упућене само бирачима левице из деведесетих година прошлог века. Мислим да је Дачић свестан да он нема исто бирачко тело као Демократска странка, која је опредељена на једну модернију левицу. Његове поруке не кореспондирају са данашњим временом, тако да се ту не могу ни ’ухватити’ бирачи модерније левице”, оцењује Прибићевић и додаје да ће их они којима су те поруке намењене – свакако препознати.

Наводећи да је апсурдно сада говорити о неким класичним идеологијама када их никада нисмо имали, чак ни када су те идеологије биле у својим класичним облицима присутне у Европи, а камоли данас када их ни тамо више нема, Невен Цветићанин, такође из Института друштвених наука оцењује да је реч о једној старомодној изјави Ивице Дачића.

„Појмови социјалиста и социјализам, као и левица, не могу се користити једнозначно у неком старомодном значењу као што ми се чини да то покушава да ради Ивица Дачић. Са друге стране, ја разумем ту изјаву – потребно је наћи јака оружја у кампањи, неке јаке пароле, и они покушавају да их нађу управо у овим, по мени, старомодним изразима”, каже Цветићанин.

Према његовим речима, уместо тога, ако смо већ усмерени ка тим слојевима који представљају радничку класу и свет рада, можемо говорити (и то је легитимно, модерно, актуелно) о социјалдемократској идеологији. Не о левици као о класичној левици, већ о политици левог центра, коју оличавају на пример Франсоа Оланд у Француској, лидер Лабуристичке партије Ед Милибанд у Енглеској, или немачке социјалдемократе.

Може ли ипак оваква Дачићева прича да „упали” код данашњих бирача у Србији? Цветићанин каже да није сигуран у то, јер су људи код нас генерално необавештени шта значе политички појмови као што су левица, социјализам, социјалдемократија...

„Можда може то да ’упали’ код једног дела носталгичних бирача, носталгичних за том класичном левицом, па чак и за комунизмом, и неким периодом социјализма деведесетих година”, истиче он.

Добро је, међутим, то што је препознат простор за једну леву опцију у Србији и што је Дачић позвао на диференцијацију политичког простора, односно на разликовање партија по програмима, чак је и реалистично препознао да се различите опције представљају као левичарске а да је питање колико то јесу.

„Али, са друге стране, Дачић не може бити једини и ексклузивни заступник неке левичарске политике. Може ако остане у овом старомодном кључу левице и социјализма. Али уколико желимо да направимо једну одрживу леву опцију у смислу британског лабуризма, немачке социјалдемократије или француске социјалистичке партије, онда ту морамо да имамо много више знања и креативних идеја. Мени се чини да није довољно само рећи левица и социјализам да би неко у то поверовао”, наводи Цветићанин.

----------------------------------------------

„Независност”: Извештачено душебрижништво Дачића и Љајића

Уједињени грански синдикати „Независност” критиковали су јуче министре Ивицу Дачића и Расима Љајића због изјава да је положај радника у Србији тежак, посебно када је реч о угрожености права на синдикално организовање. „Независност” је такве изјаве назвала „извештаченим душебрижништвом”.

Синдикат је у саопштењу навео да је влада много допринела тешком урушавању основних права из пакета међународних радних стандарда, чему су Љајић и Дачић дали „изузетан допринос”.

„Влада Мирка Цветковића је синдикална права српских радника срачунато свела на минимум на каквом нису били у последње две деценије”, пише у саопштењу.

Сва кршења права радника настала су тако што је држава, влада „мање или више отворено подстицала или бар толерисала кршења синдикалних права, стварајући широко раширено уверење да то може да ради свако ко себи на овај или онај начин обезбеди политичку заштиту”, навела је „Независност”.