Da li je Dačić jedini socijalista

Da je Ivica Dačić u prethodne četiri godine ovako strastveno branio radnike i radnička prava kao što o njima govori poslednjih dana, u Srbiji bi, utisak je, teško preostao još koji strani investitor. Možda bi se i domaći biznismeni dozvali svesti pa dozvolili svojim radnicima da osnivaju sindikate da su ranije čuli kako lider socijalista baca drvlje i kamenje na strane kompanije koje ne dozvoljavaju sindikalno organizovanje. Moguće da takvi socijalisti sa „čvrstim Dačićem”, toliko osetljivi na društvenu nejednakost i socijalnu nepravdu, ne bi ni opstali na vlasti sve ove godine.

Neko će reći, pa dobro, nisu imali takve pozicije u vlasti da bi njihove levičarske težnje došle do punog izražaja i samo je PUPS u tom smislu branio boje njihove koalicije. Zato Dačić poručuje stranim kompanijama da je Srbija civilizovana zemlja sa radničkim zakonodavstvom, da se ne ponašaju bahato i očekuju „da radnici kleče na kolenima”, da se koalicija SPS – PUPS – JS razlikuje od svih drugih po zalaganju za jednakost, socijalnu pravdu i da je on zapravo jedini socijalistički kandidat za predsednika Srbije. Pa da bi to još naglasio, rekao je da Demokratska stranka i njen predsednički kandidat Boris Tadić samo formalno pripadaju Socijalističkoj internacionali, te da će „častiti svakoga iz DS koji je levičar”.

„Za sada socijalisti i Dačić imaju najprimetljiviju kampanju u Srbiji. On govori jednostavno i njegove poruke su vrlo razumljive iako su sve do jedne – demagoške. Ali su njegove poruke, baš zbog te jednostavnosti, jako prijemčive za ljude”, kaže Ognjen Pribićević iz Instituta društvenih nauka, navodeći da ovom vrstom poruka Dačić pokušava da privuče na svoju stranu što veći broj birača.

I to je potpuno legitimno, dodaje Pribićević, a druga je stvar što su te poruke uglavnom neostvarive, u čemu prednjače Dačićeve poruke vezane za EU i MMF.

„On zapravo pokušava da kroz obraćanje o levici privuče birače koji su se pasivizirali poslednjih godina, čak i deceniju. To su ljudi koji su tradicionalno opredeljeni i to je ona levica iz vremena socijalizma. Te poruke su upućene samo biračima levice iz devedesetih godina prošlog veka. Mislim da je Dačić svestan da on nema isto biračko telo kao Demokratska stranka, koja je opredeljena na jednu moderniju levicu. Njegove poruke ne korespondiraju sa današnjim vremenom, tako da se tu ne mogu ni ’uhvatiti’ birači modernije levice”, ocenjuje Pribićević i dodaje da će ih oni kojima su te poruke namenjene – svakako prepoznati.

Navodeći da je apsurdno sada govoriti o nekim klasičnim ideologijama kada ih nikada nismo imali, čak ni kada su te ideologije bile u svojim klasičnim oblicima prisutne u Evropi, a kamoli danas kada ih ni tamo više nema, Neven Cvetićanin, takođe iz Instituta društvenih nauka ocenjuje da je reč o jednoj staromodnoj izjavi Ivice Dačića.

„Pojmovi socijalista i socijalizam, kao i levica, ne mogu se koristiti jednoznačno u nekom staromodnom značenju kao što mi se čini da to pokušava da radi Ivica Dačić. Sa druge strane, ja razumem tu izjavu – potrebno je naći jaka oružja u kampanji, neke jake parole, i oni pokušavaju da ih nađu upravo u ovim, po meni, staromodnim izrazima”, kaže Cvetićanin.

Prema njegovim rečima, umesto toga, ako smo već usmereni ka tim slojevima koji predstavljaju radničku klasu i svet rada, možemo govoriti (i to je legitimno, moderno, aktuelno) o socijaldemokratskoj ideologiji. Ne o levici kao o klasičnoj levici, već o politici levog centra, koju oličavaju na primer Fransoa Oland u Francuskoj, lider Laburističke partije Ed Miliband u Engleskoj, ili nemačke socijaldemokrate.

Može li ipak ovakva Dačićeva priča da „upali” kod današnjih birača u Srbiji? Cvetićanin kaže da nije siguran u to, jer su ljudi kod nas generalno neobavešteni šta znače politički pojmovi kao što su levica, socijalizam, socijaldemokratija...

„Možda može to da ’upali’ kod jednog dela nostalgičnih birača, nostalgičnih za tom klasičnom levicom, pa čak i za komunizmom, i nekim periodom socijalizma devedesetih godina”, ističe on.

Dobro je, međutim, to što je prepoznat prostor za jednu levu opciju u Srbiji i što je Dačić pozvao na diferencijaciju političkog prostora, odnosno na razlikovanje partija po programima, čak je i realistično prepoznao da se različite opcije predstavljaju kao levičarske a da je pitanje koliko to jesu.

„Ali, sa druge strane, Dačić ne može biti jedini i ekskluzivni zastupnik neke levičarske politike. Može ako ostane u ovom staromodnom ključu levice i socijalizma. Ali ukoliko želimo da napravimo jednu održivu levu opciju u smislu britanskog laburizma, nemačke socijaldemokratije ili francuske socijalističke partije, onda tu moramo da imamo mnogo više znanja i kreativnih ideja. Meni se čini da nije dovoljno samo reći levica i socijalizam da bi neko u to poverovao”, navodi Cvetićanin.

----------------------------------------------

„Nezavisnost”: Izveštačeno dušebrižništvo Dačića i Ljajića

Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost” kritikovali su juče ministre Ivicu Dačića i Rasima Ljajića zbog izjava da je položaj radnika u Srbiji težak, posebno kada je reč o ugroženosti prava na sindikalno organizovanje. „Nezavisnost” je takve izjave nazvala „izveštačenim dušebrižništvom”.

Sindikat je u saopštenju naveo da je vlada mnogo doprinela teškom urušavanju osnovnih prava iz paketa međunarodnih radnih standarda, čemu su Ljajić i Dačić dali „izuzetan doprinos”.

„Vlada Mirka Cvetkovića je sindikalna prava srpskih radnika sračunato svela na minimum na kakvom nisu bili u poslednje dve decenije”, piše u saopštenju.

Sva kršenja prava radnika nastala su tako što je država, vlada „manje ili više otvoreno podsticala ili bar tolerisala kršenja sindikalnih prava, stvarajući široko rašireno uverenje da to može da radi svako ko sebi na ovaj ili onaj način obezbedi političku zaštitu”, navela je „Nezavisnost”.