Радикална штедња угрожава демократију

Берлин – Не одобравају баш сви радикалне програме штедње за неке од проблематичних држава еврозоне – тврде поједини економисти с којима је разговарао немачки радио Дојче веле.

Такве мере се, што је и разумљиво, највише не допадају људима у државама погођеним тим програмима.

Али, оно што изненађује јесте да се то не допада ни неким представницима финансијске бранше, који сматрају да „жестоки програми штедње угрожавају демократију”.

Канадски економиста Вилијам Вајт каже да претерана штедња штети. Он је саветник Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД), али истиче да говори само у своје име:
„Нема користи од лека који убије пацијента. У Грчкој годинама влада рецесија. Људи одређених професија напуштају Грчку, Шпанију и Португалију. Када се толико смањи продуктивна снага да је пацијент смртно угрожен, онда нема смисла да му се преписује један те исти лек.“
Смањење плата условљено је већ високом стопом незапослености. Сваки пети Грк и сваки четврти Шпанац је без посла. Међу младима је у тим земљама чак свака друга особа незапослена.

– Ти алармантни бројеви јесу прави проблем – каже Чарлс Думас, шеф лондонске консултантске фирме за инвестирање „Ломбард стрит рисрч”, истичући да се Европска унија интересује само за програме штедње.

„То је изопаченост модерне економије и у основи је погрешна. Таква политика је још тридесетих година 20. века водила у катастрофу. Тада су у многим државама на власт дошли диктатори –  у Португалији Салазар, у Шпанији Франко. Слепо праћење финансијских циљева, без освртања на опште добро, водило је у пропаст – некада и сада.“
„Мере штедње ЕУ донеле су масовну беду, и то се пре свега може пребацити немачкој влади”, каже Думас. „Уосталом, иницијатива Немачке је да се пре свега санирају финансије.”

Према његовом мишљењу, мере штедње у Грчкој нису дале позитивне ефекте. „Прошле године је буџетски дефицит био 11 одсто бруто друштвеног производа. Ове године ће бити 10 одсто. Али, током времена је бруто друштвени производ знатно смањен, јер је економија ослабила. Дакле, Грци се надаље задужују, док примања постају све мања. Другим речима, дугови су безвредни.”
Свака три месеца земље еврозоне морају једногласно да одобре следећу исплату помоћи Грчкој. Думас сматра да је само питање времена када ће се променити расположење у земљама донаторима.

„До краја године неки ће рећи доста и избацити Грчку из зоне евра. За њом ће изаћи и Португалија, па Шпанија, можда чак и Италија – све оне ће морати да напусте евро. Верујем да је то највероватније решење проблема. А можда ће Немци смислити још нешто боље и први напустити евро.”