Radikalna štednja ugrožava demokratiju

Berlin – Ne odobravaju baš svi radikalne programe štednje za neke od problematičnih država evrozone – tvrde pojedini ekonomisti s kojima je razgovarao nemački radio Dojče vele.

Takve mere se, što je i razumljivo, najviše ne dopadaju ljudima u državama pogođenim tim programima.

Ali, ono što iznenađuje jeste da se to ne dopada ni nekim predstavnicima finansijske branše, koji smatraju da „žestoki programi štednje ugrožavaju demokratiju”.

Kanadski ekonomista Vilijam Vajt kaže da preterana štednja šteti. On je savetnik Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), ali ističe da govori samo u svoje ime:
„Nema koristi od leka koji ubije pacijenta. U Grčkoj godinama vlada recesija. Ljudi određenih profesija napuštaju Grčku, Španiju i Portugaliju. Kada se toliko smanji produktivna snaga da je pacijent smrtno ugrožen, onda nema smisla da mu se prepisuje jedan te isti lek.“
Smanjenje plata uslovljeno je već visokom stopom nezaposlenosti. Svaki peti Grk i svaki četvrti Španac je bez posla. Među mladima je u tim zemljama čak svaka druga osoba nezaposlena.

– Ti alarmantni brojevi jesu pravi problem – kaže Čarls Dumas, šef londonske konsultantske firme za investiranje „Lombard strit risrč”, ističući da se Evropska unija interesuje samo za programe štednje.

„To je izopačenost moderne ekonomije i u osnovi je pogrešna. Takva politika je još tridesetih godina 20. veka vodila u katastrofu. Tada su u mnogim državama na vlast došli diktatori –  u Portugaliji Salazar, u Španiji Franko. Slepo praćenje finansijskih ciljeva, bez osvrtanja na opšte dobro, vodilo je u propast – nekada i sada.“
„Mere štednje EU donele su masovnu bedu, i to se pre svega može prebaciti nemačkoj vladi”, kaže Dumas. „Uostalom, inicijativa Nemačke je da se pre svega saniraju finansije.”

Prema njegovom mišljenju, mere štednje u Grčkoj nisu dale pozitivne efekte. „Prošle godine je budžetski deficit bio 11 odsto bruto društvenog proizvoda. Ove godine će biti 10 odsto. Ali, tokom vremena je bruto društveni proizvod znatno smanjen, jer je ekonomija oslabila. Dakle, Grci se nadalje zadužuju, dok primanja postaju sve manja. Drugim rečima, dugovi su bezvredni.”
Svaka tri meseca zemlje evrozone moraju jednoglasno da odobre sledeću isplatu pomoći Grčkoj. Dumas smatra da je samo pitanje vremena kada će se promeniti raspoloženje u zemljama donatorima.

„Do kraja godine neki će reći dosta i izbaciti Grčku iz zone evra. Za njom će izaći i Portugalija, pa Španija, možda čak i Italija – sve one će morati da napuste evro. Verujem da je to najverovatnije rešenje problema. A možda će Nemci smisliti još nešto bolje i prvi napustiti evro.”