Живот, каријера, страсти

Светском премијером француског биографског филма "Живот у ружичастом" Оливијеа Даана (Olivier Dahan), снимљеном више од 40 година после смрти легендарне шансоњерке Едит Пјаф, у четвртак 8. фебруара почиње 57. Берлински фестивал.
У овом филму о животу, каријери, чудесним страстима и контроверзама ове готово митске личности, играју и Жерар Депардије, Силви Тесту и Емануел Сеиње, док је улога чувеног француског "Врапчића", пријатељице Коктоа, Азнавура, Марлен Дитрих и Мориса Шевалијеа, поверена Марион Котијар која има довољно физичких сличности са незаборавном Пјафовом.

Занимљиво, и за фестивалско затварање 18. фебруара, челник популарног Берлинала Дитер Кослик, одабрао је још један француски филм – "Анђео" Франсоа Озона, у којем главне улоге тумаче Шарлота Ремплинг, Ромола Гаре и Сем Нил, чиме је очигледно желео да укаже на важност и сјај, тренутно најмоћније и најангажованије кинематографије у Европи. Уосталом, у главном програму биће приказани и нови филмови Андреа Тешинеа и Жака Ривета, те је француски филм заокружен са бројем четири.

Шта програмски нуди овогодишње фестивалско издање?

У најкраћем, у главном такмичарском програму резервисаном за будуће славодобитнике и освајаче "златних" и других медведа, наћи ће се 26 филмова што значи: 19 светских премијера, шест интернационалних и једна европска премијера, као и четири филма ван конкуренције. Уколико је могуће наћи им какав заједнички тематски именитељ, онда би то могла да буде политичка прошлост и садашњост и апокалиптична фантазија. Уосталом, Берлински фестивал је од оснивања био најсигурније стециште политички ангажованог филма, али и филмско-политичких кухиња.

Темељно истражени

У трци за "Златног медведа", којом руководи међународни жири на чијем је челу амерички сценариста и редитељ Пол Шредер, а међу члановима су и глумци Виљем Дефо и Гаел Гарсија Бернал, нашао се после дужег времена и један израелски филм – "Beaufort" Јозефа Кедара, који говори о последњој војној јединици која је била стационирана на југу Либана пре него што је била "избачена" из ове земље. И Кореанци имају своје представнике, филм "Пустињски сан" Жанга Луа (прича о фармеру и његовој жени, избеглицама из Јужне Кореје који су нови дом пронашли на граници између Кине и Монголије) и футуристичко дело Парк Чен Вука "Ја сам Сиборг и то је о кеј" (прича о девојци-роботу која се заљубљује у човека). И Кина се представља са два филма. Кослик је у конкуренцију уврстио "Тијино венчање" Ванга Куанана (о жени која трага за новим мужем, способним да се брине и о њој и о о њеном бившем) и "Изгубљен у Пекингу" Лиа Јуа (о страховима и новорођеним вредностима становника Пекинга).

Овог пута је добро прошла и латиноамеричка кинематографија која је заступљена са два филма. Један је бразилско-аргентински филм – "Година када су моји родитељи били на одмору" Саоа Хамбургера (о одрастању дечака током 70-их, којег родитељи изненада воде на годишњи одмор кријући да беже од војне диктатуре), а други " El otro" Аријела Ротера (егзистенцијална прича о човеку који је решио да промени свој идентитет).

Из Канаде и САД, стиже највећи број филмова, али оних из такозване независне продукције. Највећу пажњу, сасвим сигурно, привући ће филмови попут "Писма са Иво Џиме" Клинта Иствуда (ван конкуренције) који је већ освојио и знатан број номинација за Оскара. Филм је на јапанском језику и приказује страдања припадника царске војске у великој и крвавој бици на овом острву у повечерју Другог светског рата, у којој је страдало седам хиљада америчких и око 22. хиљаде јапанских војника.

Потсдамер плац на којем је смештена и фестивалска палата, протрешће и долазак Стивена Содерберга и Џорџа Клунија као продуцената али и аутора црно-белог филма "Добар Немац". Содерберг је и редитељ, а Клуни и глумац у овом филму о америчком војном новинару који у послератном Берлину, током Конфернције у Потсдаму, бива увучен у истрагу о једном убиству.

До Берлина стиже и Роберт де Ниро, пре свега као редитељ филма "Добар пастир" у којем је главне улоге поверио Анђелини Џоли и Мету Дејмону. Филм расветљава формирање и развој CIA, прати, унапред добро и темељно истражен (онолико колико је то тренутно дозвољено) тајних агената и контраагената, прљаве игре и огроман утицај ове моћне америчке институције. И филм "Када човек падне у шуми" Канађанина Рајана Излингера (о групи људи која живи у изолацији и осами у једној америчкој провинцији), омогућава потенцијално берлинско присуство великих звезда, јер у њему играју Шерон Стон и Тимоти Хатон, док ће за могући долазак Кејт Бленчит и Џуди Денч на Берлинале, бити заслужан филм "Скандал" Ричарда Ејра, један од три британска филма која се ове године такмиче за награде (уз "Скандал" још и "300" Зека Снајдера и "Халам" Шкотланђанина Дејвида Мек Кензија).

Наши филмови

Једини источноевропски филм који је ове године успео да пробије строге и ледене критеријуме фестивалског челника Дитера Кослика, јесте филм славног чешког редитеља Јиржија Менцла "Служио сам енглеског краља", екранизација истоименог дела писца Бохумила Храбала. У конкуренцији каква јесте, Менцелов филм биће прави уметнички изазов, могуће је раван оном у виду новог филма легендарног Данца Билија Огуста – "Збогом Бафана", о заточеништву Нелсона Менделе.

У корпусу немачких филмова издвојених за такмичарски програм, налазе се и немачко-британска копродукција "Ирина Палм" у којем главну улогу игра легендарна певачица Маријен Фејтфул (педесетогодишња удовица која пристаје на послове еротског карактера како би решила кућне финансијске потешкоће), а партнер јој је наш велики глумац Мики Манојловић чији се долазак очекује у Берлину.

За нашу кинематографију од посебне важности је чињеница да су после дужег времена, чак два наша филма успела да се пробију до Берлина. Филм "Клопка" Срдана Голубовића светску премијеру имаће у такмичарском делу паралелног програма "Форум", традиционално резервисаног за младе ауторе, а филм "Гуча" Душана Милића интернационалну премијеру у престижном програму "Панорама" (такође у такмичарској секцији, награда "Манфред Салцгебер"). За оба филма, учешће и такмичење на Берлинском фестивалу значи и отворена врата на европској филмској пијаци, позиве за друге светске филмске манифестације и могућност иностране дистрибуције. За њихове ауторе, ово је без сумње још један велики плус у каријери. На томе им ваља честитати.