Никита Миливојевић: Глоб театар је митско место

БЕОГРАД– За редитеља Никиту Миливојевића премијера Шекспировог „Хенрија VI” која ће бити изведена 11. маја у Лондону представља нешто узбудљиво и врло посебно у већ богатој каријери.

„Играти у Глоб театру, бити позван да имаш премијеру и то у Шекспировом позоришту, то је сваком редитељу врло значајно. За све нас из позоришта Глоб театар је једно готово митско место, тако да је много разлога да будем врло узбуђен и да цео пројекат доживљавам као нешто врло посебно”, рекао је он у интервјуу Танјугу.

Као увертира овогодишњој Олимпијади у Глобу ће бити изведено свих 37 Шекспирових комада у поставкама из исто толико земаља. Представу из Србије спрема ансамбл Народног позоришта у Београду.

„Прву информацију добио сам од колегинице Марине Апостоловић, која је у том тренутку била председница фонда 'Лаза Костић' са седиштем у Лондону. Тај фонд је копродуцент представе. Требало је да нађемо партнера с ким би то било најбоље радити, а мени се чини да је то национални театар”, објаснио је редитељ.

Он је додао да је цео пројекат представља озбиљан и захтеван посао, а истовремено је сјајна идеја да се одигра свих 37 дела Шекспира.

„Олимпијада је згодан тренутак да се то игра. Цео свет ће тада бити у Лондону. тако да је то нека врста културне, паралелне Олимпијаде. Вероватно ће Лондон са Шекспировим фестивалом бити најзначајније позориште на свету”, истакао је Миливојевић.

Што се тиче избора комада, приметио је да би било неозбиљно тражити „Ромеа и Јулију” или „Хамлета” и да је „размишљао у смеру шта је оно што нико не би хтео”.

„'Хенри' није толико омиљена Шекспирова драма. Није ни једна од најбољих, али ја јако волим те недовршене ствари, ту има пуно празног простора који треба попунити редитељским решењима. После првог читања већ сам имао неко решење шта бих ја са тим урадио”, додао је он.

Миливојевић сматра да је „Хенри VI” у овом тренутку прави избор и због садржаја.

„Та прича је у великој мери везана за моју стварност, за моја размишљања у овом тренутку - где смо, шта смо, шта нам се дешава, како живимо. Прича о томе како због неких малих, ситних интереса пропада и губи се нешто много веће и значајније”, изјавио је он.

У овој драми Енглези, након сто година владавине у Француској, губе све што су стекли због личних интереса и сукоба.

„То је нама блиска прича. То је прича која се понавља у историји. Ја сам се тиме мало бавио и када сам радио 'На Дрини ћуприја'. Неке ствари су потпуно исте кроз историју, само постају софистицираније, али све сукобе и проблеме, све што је Шекспир понудио, само препознате на други начин у свом времену”, рекао је Миливојевић.

Што се тиче стила, „Хенри VI” ће бити камерна представа.

„Прво сценско решење имао сам оног момента када сам почео адаптацију текста. То је заиста камерна драма. Увек ми се чинило да у 'Хенрију' недостаје хумора, тако да сам покушао да у адаптацији текста пронађем нешто хумора. Кренули смо од драме, а добили смо, у овом тренутку, неку врсту трагикомедије, са елементима гротеске”, рекао је он.

На питање о избору глумаца подсетио је да врло добро зна ансамбл Народног позоришта, у којем је радио много представа и једно време био директор Драме, те је лако направио поделу.

Насловни лик игра Хаџи Ненад Маричић. У великом ансамблу су Предраг Ејдус, Миодраг Кривокапић, Слободан Бештић и други, а једину женску улогу (Јоване Орлеанке) игра Миливојевићева студенткиња Јелена Ђулвезан (са четврте године Академије уметности у Новом Саду).

Они ће представу играти на српском језику јер је цео фестивал замишљен без титла.

„Сви играмо на свом језику. То је дивна идеја да 37 земаља игра Шекспира на 37 језика. У уговору стоји једино ставка да смо дужни да приложимо адаптацију текста, да би они знали шта смо урадили са њим”, додао је редитељ.

Ансамбл ће почетком маја отпутовати у Лондон на завршне пробе, а београдска премијера очекује се почетком јуна.

Миливојевић је често радио у иностранству и, како каже, мада су прилике различите, не сећа се да је негде имао лоше услове за реализацију представе, а као посебно добре истиче оне у Диселдорфу и у Рикс театру у Стокхолму.

„То је организација која ништа не оставља случају, што вас чини сигурним, али и од вас тражи унапред решене све ствари, не оставља много простора да импровизујете, да мењате”, рекао је он.

Додао је да је због доста година проведених у Грчкој навикао на њихов систем, „који има нешто од онога што ми имамо, мало простора да импровизујете, а истовремено они су већ давно прешли са репертоарског на систем по уговору”.

„Мислим да ћемо и ми, пре или касније, морати то да урадимо. То је много економичнији и бољи систем зато што прозива на одговорност. Тај систем обезбеђује стандард и један квалитет већ на старту”, рекао је он и навео да не може да се касни на пробу, не могу да се раде три пројекта истовремено...

Што се тиче стања у српском театру, оценио је да је „страшно мали буџет за културу и позоришта у овом тренутку”.

„Ако би држава стала иза неких промена везано за културу и систем рада у позориштима, преласком на уговоре решило би се пола проблема. Не верујем у овај систем који присиљава глумце да буду на хиљаду страна, јер они ако су у три пројекта, не могу да се посвете ниједном како треба”.

„Не можете да причате озбиљно о позоришту, а да немате озбиљне услове. То треба поспремити на потпуно нов начин и да држава стоји иза тога”, закључио је Миливојевић.