„Молитвени доручак” улива наду сиромашнима

Прво на литургију, па са оцем Љубом на доручак – тако је све почело. Деведесетих година, сваког понедељка у згради Верског добротворног старатељства (ВДС) Архиепископије београдско-карловачке, почивши секретар ове добротворне црквене установе протојереј-ставрофор Хаџи Љубодраг Петровић, организовао је својеврсни мо„литвени доручак” за двадесетак избеглица. Било је то после службе у оближњој цркви Светог Александра Невског, служили су се обично јогурт и кифла, па би можда и због тог скромног, али с љубављу постављеног јеловника некоме могао да падне на памет онај амерички традиционални обред, с којим овај православни нема баш никакве везе, осим што новинар није одолео искушењу да забави читаоце асоцијацијама.

Млади богослов који је тада волонтирао и помагао оцу Љуби, јереј Владимир Марковић, постао је нови секретар Верског добротворног старатељства, а доручак понедељком претворио се 2010. године у доручак понедељком, средом и петком, па у доручак сваког дана, да би од фебруара ове године и званично почела с радом народна кухиња у којој се тренутно припрема и до 180 оброка дневно. Уз кифлу, односно парче хлеба, корисницима се дели кувано јело, грашак, пасуљ, боранија...

– Простор где је данас народна кухиња, када смо ушли у њега, био је сасвим запуштен, пун влаге. Позвали смо све који могу да нам помогну. Грађевинске радове мајстори су изводили бесплатно, затим је добијена професионална опрема за кухињу која испуњава Ха„сап” стандард, а на позив свештеника београдских цркава да се јаве волонтери који би помогли у раду народне кухиње одазвало се 20 жена. Данас имамо 15 сталних волонтера који имају распоред дежурстава и смењују се – каже јереј Владимир Марковић.

Волонтери у народној кухињи сваког радног дана у седам ујутру почињу да спремају оброке. Храна се дели од десет до дванаест часова сваког радног дана, а суботом корисници добијају суви оброк. Отац Влада наводи и да је ова народна кухиња јединствена, јер у њој људи могу да седну у трпезарију и поједу оброк.

– Многи који долазе у народну кухињу остали су без посла, па се трудимо не само да их нахранимо, него да им помогнемо да реше и тај проблем. Трудимо се да им, на пример, нађемо неки посао. Уколико не можемо, бар имамо жељу да помогнемо. Важно је кад и не можемо да помогнемо да им улијемо наду да се сами боре, јер није добро да они стално долазе у народну кухињу. Није добро да ту буду једни исти људи. Такође, имамо доста бескућника. Велики је проблем што немамо где да их шаљемо да се окупају, а неки од њих се не купају уопште – прича отац Влада.

Он додаје да би баш због тога било добро отворити јавно купатило, али то је за сада, само замисао. Обесхрабрује то што број корисника црквене народне кухиње расте: у време веома ниских температура у фебруару било их је око 120, да би убрзо тај број достигао више од 150, а после Васкршњег поста, отац Влада каже да је уверен да ће бити и више од 200 корисника. ВДС добро сарађује са центрима за социјални рад који имају своје народне кухиње. Отац Влада каже да они нису конкуренција, напротив, допуњавају се и помажу. Тако је Центар за социјални рад општине Стари град ангажовао волонтере из црквене народне кухиње да односе оброке на кућну адресу старима и тешко покретнима.

– Велики је проблем сиромаштво које нам Бог даје. Свако од нас је у неком тренутку свог живота био сиромашан. Сиромаштво ти је дато да, кад га победиш, изађеш јачи и да будеш захвалан сваким даном који ниси сиромашан – каже секретар ВДС-а.

Сарадници и волонтери ове црквене организације помагали су и рад народних кухиња на Космету. Одлуком патријарха српског Иринеја прошле године прикупљана је помоћ за народне кухиње у Епархији рашко-призренској, у којима се дневно храни 2.600 људи. У хуманитарној акцији Архиепископије београдско-карловачке учествовали су уз ВДС, и свештеници, вероучитељи и верни народ, па је прикупљено 9.000 евра и намирнице. Прва београдска црквена народна кухиња отворена је при ресору за милосрдни рад, а ВДС има још шест ресора, за верску просвету, за породицу, брак и васпитање, црквену штампу, правно саветовалиште, саветовалиште за очување здравља, ресор за координацију. У њиховим просторијама организују се бесплатни часови српског језика, математике, курсеви француског, енглеског, руског, немачког, а отац Влада наводи да тренутно имају око 300 полазника. Сваког радног дана у ВДС-у дежурају и лекари специјалисти, укупно их има 12, а средом ради правно саветовалиште у којем адвокати пружају бесплатну правну помоћ.           

Ј. Чалија