Записано у „Српском коду”

Прва, друга или нека трећа Србија, груба подела која се неретко раби у јавности, наметнула се као тема за размишљање ђакону Ненаду Илићу, када му је поверено да за потребе „Школе пријатељства”, коју годинама уназад на Тари организује „Наша Србија”, направи уџбеник којим би се српској деци из земаља у окружењу представила српска историја, култура, језик. Традицију које од „Србија” је изабрао?

– Рекло би се да је пред српским народом данас лажни избор – улизичка обезличеност на светској пијаци или нарцисоидност забаченог резервата. Већина Срба осећају се нелагодно пред оваквим избором. Због њих, то јест због нас, због наше деце пред којом имамо одговорност да им пренесемо најбоље из културног наслеђа генерација њихових предака, али и да их оспособимо да равноправно учествују у разним светским утакмицама почели смо са „Српским кодом”, позивом за новим изучавањем, превредновањем и очувањем српског културног идентитета – каже ђакон Ненад Илић.

У том послу, уз супругу Анастасију Илић, придружио му се и Ивица Живковић из Ниша и тако је настала књига, а затим и интернет презентација са појмовима, који по избору ауторског тима најбоље осликавају традицију, историју и културу српског народа. Основних 40 појмова, који су названи раскрснице, рачвају се на конкретније одреднице на различите начине у вези са овим основнима и њих има око 400. Објашњење, значење речи, историјски или културолошки подаци, биографије великана представљају се кроз појмове-раскрснице попут Дунав, хајдуци, Тесла, ћилим, родбина, православље, погача, жртве, манастир. Крећући се даље кроз наведене појмове можемо прочитати више о Винчи или Лепенском виру, гуслама или Старини Новаку, хидроцентралама или Лици, Пироту или Стевану Сремцу, прецима и куму, најстаријим српским црквама и патријарху, кајмаку и воденици, Јасеновцу и крсту, калуђеру и Пећкој патријаршији.

– Књига је замишљена као почетак прављења неке врсте описа „генома” српске културе. Наравно она нема претензије ка потпуности, чак ни научности. Она је, пре свега, искрени позив свим добронамерним Србима да ураде нешто на заустављању самоуништења које смо пре дугог времена започели. Користили смо различите методе при одабиру појмова. Од постојећих културолошких класификација, преко анкетирања, до уметничке игре. Чак смо користили и Фејсбук. Помоћ пријатеља била је драгоцена. Листе појмова које су стизале на питања типа: шта вам прво пада на памет кад помислите на Србију, шта странци прво запазе и запамте у Србији, најдрагоценији појмови које везујете за своју националну припадност, и слична, у много чему су се поклапале. Кад појмове са највећом мером поклапања повежете и са њиховом употребом у „озбиљнијим” истраживањима, онда добијете термине-раскрснице. А на свакој раскрсници налазе се припадајући термини-знакови – објашњава ђакон Ненад Илић.

Зашто се за Ускрс фарбају јаја и које се зове „чуваркућа”, ко је била Милунка Савић, како се меси погача, где је све извођена композиција „Марш на Дрину”, како говоре Моравци, када су настали вашари само су неки од детаља забележених у „Српском коду”.

– Свесни да не можемо обухватити све, пазили смо да поставимо темељ на коме може да се поређа све важно. Да бисмо избегли самозаробљавајућу патетику потрудили смо се да осим Светог Саве, манастира, Марша на Дрину, Мораве, на првом нивоу „Српског кода” своје место заузму и прасе, ћилим, шљива, вашар. Наша култура је стара и оригинална, али је обликована и таложењем многих утицаја са стране. Понешто у њој можда и не треба да има дуг век. Књига и велика интернет презентација на српском и енглеском језику замишљени су интерактивно. Свима заинтересованима остављена је могућност процене представљених појмова, колико су посебно српски, а колико су интернационални, општи, да ли су пролазног значаја или ће бити дуговечни, као и предлог нових – истиче ђакон Ненад Илић.

Књига ће током лета добити своје треће издање, а ускоро излази и компакт диск, наводи Мина Милићевић, директорка невладине организације Наша Србија.

– „Српски код” је привукао децу у летњој Школи пријатељства и од стручне јавности добио високе оцене за темељно представљање наше баштине и за свој отворени, космополитски, православно-хришћански дух, који привлачи и страну публику.

На оваквим основама, „Наша Србија” у следећој фази, уз снажну подршку пријатеља пројекта, компаније „Холцим”, уводи културно-образовни жиг „Српски код”, који ће ширити на виши ниво постојећи интерактивни уџбеник, али и подстаћи нове подухвате у образовању, популарној науци, поп култури, свеукупном бољем разумевању српског идентитета и његове везе са балканским, европским и светским окружењем – каже Мина Милићевић.

Ј. Чалија