Максимум профита – минимум ризика

Прошло је два месеца од када је за председника Британско-српске привредне коморе са седиштем у Лондону изабран сер Пол Џаџ, успешан привредник и пријатељ Србије. Питали смо га – да ли имапосебну стратегију за побољшањестранихулагања у Србију и да ли мождаинвеститори из Британије у последње време показују више интересовања за такве пословне потезе?

Комора жели да унапреди комуникацију између две привреде. Трговинске мисије су учесталеу протеклих шест месеци.Привреда и индустрија Велике Британије, трговинско одељење амбасаде Велике Британије у Београду, имајусвоју најпрометнију годину.

Британске компаније ће на глобалном тржишту изабрати ону дестинацију за инвестирање где је повраћај максимизиран,а ризици минимализовани. Србија има доста особина које је препоручују: одличну географску позицију, талентовану базу радника и перспективу ЕЗ која ће подстаћи владу на даље економске реформе. Ипак, компаније неће инвестирати уколико не верују у владавину права и одсуство корупције.

Зашто сте прихватили местопредседника Британско-српске привредне коморе?

Верујем да након веома тешког периода у новијој историји, Србија сада може да се нада много бољој привреди. Позитивна одлука ЕУза статус кандидата је веома важна за инвестициону климу у Србији. Смањење бирократије и нижи административни трошкови стављају земљу у бољупозицију. Уз то, Србија може додатно да побољша своје могућности унапређујући пословну и инвестициону политику. Ту у првом плану видимфабрикуаутомобила „Фијат” у Крагујевцу, али и изградњујужног крака гасовода. Само та два пројекта изазваћезанимање британских инвеститора у секторима блиским овим привредним гранама.

У чему видите своју улогу?

 Комора ће напорно радити да подржи српске компаније које траже финансијске инвеститоре, стратешке партнере и нова тржишта у Великој Британији, поготовоу току вашег препознавањапредности које вам пружа кандидатуре за ЕУ,као и Споразум о стабилизацији и придруживању, који још треба, колико ми је познато, да ратификујуБелгија, Литванијаи Румунија.

Зашто је ниво британских инвестиција у Србији данас доста низак?

Србијаје2011. извезлау Велику Британију робе за око 110, аувезлаза око 130 милионаевра. Можда је то из садашње позиције недовољно, али трговински токови постоје. Са инвестицијама ствари стоје мало другачије. Лондон остаје и даље примарно европско тржиште дужничког и акционарског капитала и много инвестиција и реструктурисања Србије и српских компанија обавља се преко Лондона.

Српске фирме које траже капитал морају да испуне услове и поштовање правила, којасу уобичајенана међународномтржишту какво је уЛондону. Улагање обично мора да буде већеда би се привукао капитал из Лондона. Минимум,на пример, 20 милиона евра.

Као део прославе месеца Србије у Великој Британији 2012, били сте недавно домаћин пословном пријему усвојој кући у Лондону. О чему сте говорилии какви су ваши утисци о људима из Србије?

Говорио сам облискимисторијскимвезамаизмеђу УК и Србије. Ове године прославља се 175 година од успостављања дипломатских односа између две земље. Уз то, 2013. године прославиће се 1700 година откада је Император Константин озаконио хришћанство у римској империји 313.године, што је једна од најзначајнијих прокламација у историји. Ово ће зближити Србију и Британију, јер Константин је рођен у Нишу, у Србији, а постао је император када је боравио у граду Јорку у Британији.

Такође сам говорио о могућностима изградње на основу напретка који је Србија остварила у последњој декади, што је кулминирало кандидатуром за ЕУ.

Колико пута сте до сада посетили Србију и како вам се допада живот код нас?

У Србији сам први пут био давне 1970. Тада је тобила потпуно другачија држава. Путовао сам од Лондона до Истанбула и том приликом смо се задржали мало и у Београду. Иако сам био веома млад,још памтим укус шљивовице. Ароматог вашег националног пића још меподсећа на тупосету Београду. Касних деведесетих такође сам био у Београду у жељи да инвестирамо у вашу земљу,али политичка ситуација је била веома тешка.  Био сам ипрошле године када сампосетио Народну банку, Министарство финансија, Берзу, локалне банке и сусрео се са успешним привредницима. Инвестициона кућа Гринхаус,на чијем сам челу,водила је странеинвеститореу Београд. Импресиониран сам топлом добродошлицом, срдачношћу и професионализмом домаћина. Радујем се поновном доласку у Београд у другој половини ове године.

Бранка Ковачевић

-----------------------------------------------------------

Ко је сер Пол Џаџ?

Сер Пол Џаџ је веома успешан послован човек, али и активан грађанин у политичком животу Енглеске. Образовање је стекао у Лондону, затим на Тринити колеџу у Кембриџу, а потом и на факултету Вортон универзитета у Пенсилванији. Његова рана каријера у компанији „Кедбери швепс” прошла је у знаку откупа прехрамбених предузећа, да би 1985. формирао компанију „Премијер брендс” која је успешно продата 1989. Током деведесетих година био је председник компаније „Храна” из Британије, генерални директор Конзервативне партије Британије и саветник министарскогкабинета Велике Британије. Ожењен је и има два сина.