Бога ти Ранко, удаде ли ти се онај ђетић?

Од нашег сталног дописника

Подгорица – Пре него што се у држави Црној Гори изговори реч слобода, прво се провири кроз прозор, потом провери да ли је неко иза врата, а онда утврди да ли је мобилни искључен.

Да је другачије не би перформанс „лајао” подгоричким улицама уместо што би слобода гласно певала.

Није да је доба Рима и тргова, али тргови у Црној Гори још су једине јавне слободне трибине кано у Његошево доба гувно подно цетињског манастира.

Да нешто није у реду са слободом, зар би се однедавно толико тога догађало на улицама, трговима, испред врата разних институција.

Да је реч о слободи, зашто би се један брачни пар из Подгорице венчао испред Агенције за националну безбедност. Или су можда младенци желели да покажу како је тајна полиција немоћна да раздвоји љубав, или би можда, где год да су рекли судбоносно „да”, све остало након тога тајна служба знала – шта су рекли, радили, планирали. Па ако је већ тако, младенци одлучили да им олакшају.

Једна група младих активиста необично је показала своје незадовољство (не)бригом о омладини, све већој незапослености, повећаним бројем вршњака који уживају у разним дрогама, бројним владиним неиспуњеним обећањима.

Одлучили су да поставе ве-це шоље на корак од улаза у зграду владе. Изнад беле, из продавнице донете шоље, написали су: „Драга Владо, ако ћете као до сада, можете и овде”.

Скоро такође није забележено да је неко организовао сахрану једних дневних новина, као што је то урадила група читалаца државне „Побједе”. На паноу су исписане речи које ове новине, без пардона, користе протеклих месеци – „Новине од ријечи”, уз поруку „Ми ово плаћамо”.

Када су заробљене и нису слободне институције система, онда перформанс проговори. Тако је било и када је Мрежа за афирмацију невладиног сектора испред Скупштине Црне Горе довела никог другог до овцу на коју је писало: „Ошишај ме”.

Био је то бунт против тајних уговора око продаје Комбината алуминијума, али и против посланичког захтева да има се плате повећају 150 одсто.

Перформанс, гледано из црногорског угла, можда говори: „Види ме! Схвати, хоћу нешто друго. Другачије и боље”.

А другачије, боље, маштовитије, напредније, носи само младост која је и носилац перформанса у граду на Морачи. Један од таквих критичких осврта је и онај испред зграде владе када су на паноима исписали „Звезде гранда”, односно „Прва банка ЦГ на Кипру”, алудирајући на милионе које су разни тајкуни изнели из Црне Горе и положили у иностраним банкама.

Црногорци не воле перформансе, а нису ни много наклоњени слободама попут све присутније јавне подршке ЛГБТ популацији, па је тако један, мајстор, не перформанса, већ подгоричких шала, питао једног Цетињанина:

„Бога ти Ранко, удаде ли ти се онај ђетић?”