Срби и Руси страдају од срца

Срби највише болују и умиру од болести срца. Званичне лекарске статистике говоре да је по броју новооболелих од акутног коронарног синдрома, односно инфаркта и ангине пекторис, уз Русију, Србија прва у Европи.

Професорка др Зорана Васиљевић-Покрајчић, шеф експертског тима Министарства здравља и начелница Ургентне кардиологије на Институту за кардиоваскуларне болести у Ургентном центру, објашњава да је у последње две-три године у лечењу акутног коронарног синдрома постигнут велики напредак, пре свега увођењем савремене терапије. Међутим, додаје да су године у којима се тешко живело, стрес који је дуго трајао, губитак вредности и стална борба за егзистенцију оставили траг и у овој области..

– Генерације које су расле у тешким годинама сада улазе у четврту деценију и већ имају проблеме са срцем. Истина, највећи проценат оболелих од коронарног синдрома је у седмој, осмој, па шестој деценији – баш по овом редоследу – али кардиолози се редовно срећу и са 10 до 15 одсто људи млађих од 50 година који доживе инфаркт – каже наша саговорница.

Да би се изборили са овако високом стопом оболевања лекарима није довољно да имају савремене апарате и најновије врсте методе лечења, лекове и стентове, као њихове колеге на Западу.

– Наше становништво и даље не одустаје од исхране која је убиствена за срце. Имам пацијенте са инфарктом који на контролу стижу са погоршањем уз објашњење: "Имао сам три славе и испраћај". То су дивни догађаји, али они не служе да би се на њима преједали. За сваку особу старију од 40 година наша трпеза је велико оптерећење за срце, крвне судове и цео организам. Ми ћемо морати да мењамо нашу традиционалну кухињу, али и да много више шетамо и бавимо се физичком активношћу – каже ова докторка.

Професорка Васиљевић-Покрајчић са задовољством истиче да је до сада тим академика Миодрага Остојића у Клиничком центру Србије урадио близу 400 перкутаних коронарних интервенција, које су побољшале преживљавање болесника са инфарктом. Суштина ове интервенције је да болесник са акутним инфарктом миокарда не иде више у коронарну јединицу, већ директно у салу за катетеризацију, где се, после начињене коронарографије, одмах приступа отварању запушене коронарне артерије катетером, уз уградњу стента.

Како је ова метода скупа, наша саговорница додаје да се она може спроводити само по строгим индикацијама, само за одређене пацијенте: оне са масивним инфарктом, код младих људи, код масивне плућне емболије, као и код особа алергичних на стрептокиназу. Најважнији критеријум је, међутим, да се ова интервенција може извести само у прва три до шест сати од појава првих симптома инфаркта.

Борба са инфарктом, према докторкиним речима, међутим, добија се још у младости, па чак и раном детињству. С једног конгреса сећа се слајда са сликом бебе којим се поручује да ни тада није рано предупредити оно што ће почети за 50 година.

– Превенција фактора ризика заиста не тражи много времена и енергије. За особе испод педесете године довољно је да једном у две године провере крвну слику, масноће, шећер у крви, да ураде контролу мокраће... Особама старијим од 50 година се препоручује да ове основне анализе ураде једном у шест месеци. Осим тога, веома је важно контролисати крвни притисак, али не код комшије који има кућни апарат за мерење притиска, већ у дому здравља, уз комплетан лекарски преглед.

Од инфаркта нас чува, а обезбеђује и бржи опоравак ако смо га доживели, позитиван став према животу, детаљ је који докторка нарочито наглашава. Каже да је на клиникама на Западу уобичајена пракса да се пред кардиоваскуларне операције пацијент пита с ким живи и да ли ће после интервенције имати физичку и психичку помоћ и подршку.