Плодна година Битеф театра

Док су позоришта у Србији у протеклом периоду углавном смањила продукцију, Битеф театар је направио својеврсни сценски подвиг вредан пажње – одржао је чак 11 премијерних представа за годину дана. Сарађивао је са бројним гостима-сарадницима из региона: Дино Мустафић и Селма Спахић из Босне, Сњежана Абрамовић и Ксенија Зец из Хрватске, Едвард Клуг из Словенија, као и Гај Вајцман и Рони Хавер из Холандије. Већи део пројеката су копродукције у које сам Битеф театар није уложио новац, већ своје просторне, техничке и маркетиншке ресурсе. Овако плодна година је резултат сарадње са фондацијама, попут Хартефакт фонда, Култура нове и одређеног броја спонзора до којих је све теже доћи, а не, како наглашава Јелена Кајго, директорка Битеф театра, пристојног буџета:

– Наш буџет за продукције у 2012. је драстично смањен – објашњава директорка. – Идеја да се ангажује новац ван буџета наишла је на реалне препреке: фондације на конкурсима не додељују новац директно институцијама које су на буџету, па су нам ту многа врата из техничких разлога затворена, а спонзори, са друге стране, не виде свој интерес у улагању у културу, јер још увек за то немају пореске олакшице, као што је то случај другде у свету. Зато је нереално очекивати да се позоришта сама сналазе на дужи рок, осим у случају да играју само водвиље и комедије.

Битеф театар недавно је отворио и плесну сцену за децу, као наставак тежњи да репертоар буде што богатији и садржајнији. Битеф денс компанија је у протекле три године рада, по оцени критике и публике, показала изузетне резултате, а иза себе има велики број успешних продукција. Ипак, финансијска ситуација у којој се компанија налази је драматична, каже Јелена Кајго.

– За опстанак компаније заслужно је Министарство културе које је препознало важност ове трупе и пружа нам велику и драгоцену подршку. Надам се, ипак, а постоје и уверавања нашег оснивача, да је ово стање привремено. Оно што би Град сада требало да нам надокнади, када је реч о плесном театру, који је дуго и сасвим неоправдано таворио у сенци драмског театра, препуштен небризи и недостатку стратегије људи који брину о култури, јесте подршка отварању Београдског плесног центра. Добила сам обећање градоначелника Драгана Ђиласа да ћемо у те сврхе добити један део реконструисане Бетон хале, у подножју Калемегдана, што је свакако идеалан простор за овај центар, а реконструкција тог објекта се очекује у наредне две године. Тим потезом решили би се многи проблеми и добио нови ветар у леђа. Имамо добро искуство са обећањима градоначелника. Истина, нису била бројна, али су до сада увек била испуњена. Надам се да ће тако бити и овај пут.

Јер, објашњава наша саговорница, плесни центар би објединио нову, већу сцену, пробну салу која у Битеф театру не постоји, архив игре и легате, као и огранак академије. – Наиме, заједно са госпођом Миленом Бурић, начелницом у Министарству културе, покрећемо иницијативу за отварање Катедре за уметничку игру при Факултету драмских уметности, а начелни договор о томе је већ постигнут са деканом, господином Зораном Поповићем. Недопустиво је да једино област уметничке игре у Србији нема високо образовање, поготово када је реч о балетској и плесној педагогији.

А какви су будући планови амбициозног Битеф театра Јелена Кајго открива:

– Тренутно припремамо две нове драмске продукције, „Маја и Ја и Маја” Милана Марковића, у режији Ање Суше и кореографији Ксеније Зец, гошће из Загреба, и представу „Прст” Дорунтине Баше, младе списатељице из Приштине, у режији Ане Томовић. Крајем априла у госте нам стиже позориште „Костолањи Деже” из Суботице са три представе у режији Андраша Урбана, а потом Загребачко казалиште младих, са представом „Писмо Хајнеру Милеру” у режији Бојана Ђорђева. Следи наше гостовање са две представе на 57. Стеријином позорју у Новом Саду. У јуну планирамо премијеру камерне опере композиторке Татјане Милошевић, у продукцији Југоконцерта, а затим следе гостовања у Загребу, Модени, Висбадену, Марибору, Љубљани, Улму, Берлину, Пули, Будви, Дубровнику...

Б. Г. Т.