У престоници од БИП-а само пена

Агонија „Београдске индустрије пива” пролази, али БИП је још далеко од зелене гране. Од како је 2010. држава раскинула уговор о приватизацији са литванско-шведским конзорцијумом – који је 2007. купио предузеће – и именовала привременог заступника капитала, рачун фирме је одблокиран, производња подмирује елементарна потраживања, а чека план за реструктурисање. Још се води борба са наслеђем бивших власника – десеткованим погонима, штетним уговорима и крчмљењем имовине. Ударно тржиште БИП-а одавно није Београд, већ унутрашњост, каже Миливоје Драганић, генерални директор.

Када су 2007. купили БИП, Литванци и Швеђани најављивали су изградњу нове фабрике вредне 40 милиона евра, убеђивали су да је повећана продаја, обезбеђен извоз у САД и ЕУ… Упркос тим бајкама, производња је срозана на „базу” код „Мостара”, затворени су погони у Чачку и Лесковцу, као и „Дунавград” у Крњачи, па је нестала линија кашастих сокова.

Страни власници оскрнавили су и чувени жиг БИП-а, јер су га заложили за кредит од 1,1 милион евра. Банка је касније потраживања продала компанији са Новог Зеланда. Против тадашњег директора БИП-а, каже Драганић, поднета је кривична пријава, јер је потпис ставио „без знања Управног одбора”. Док суд не каже своје, уговор је ван снаге.

Остали су и дугови јер је фирма доспела у минус и блокаду рачуна. Губитак из 2009. од око 790 милиона динара смањен је у 2010. на око 650 милиона.

БИП-ову палету данас чини 12 производа, који заузимају око пет одсто тржишта, за разлику од времена СФРЈ када су имали 26 процената. Садашњи годишњи учинак од 300.000 хектолитара, уз 100.000 хектолитара сокова, „исплаћује” обавезе према добављачима и држави и зараде за 540 запослених – око 40.000 динара у просеку.

Вишак чини 70 „радника” у замандаљеној фабрици у Чачку, али БИП нема новца за социјалне програме. Предузеће је у реструктурисању и не може да добије кредит, што се одразило и на маркетинг. БИП-ови билборди ипак нису сасвим нестали – слоган нове кампање је „Поново у игри”.

– Постали смо и спонзор Фудбалског савеза Београда и свих лига ФСБ-а. Процена је да сваки од тих фудбалских клубова окупља посредно око 500 људи – истиче Драганић.

Реструктурисање ће трајати док се не нађе стратешки партнер или нови купац, а сада је приоритет стабилизација производње и присутност на тржишту.

– БИП има перспективу, није заборављен, не заостаје квалитетом, али фале паре – закључује Драганић.

----------------------------------------------

Аутоголови бивше управе

За посртање БИП-а нису криви само странци. И домаће управе су забијале аутоголове.

– Тако је 2004. једна маркетиншка агенција предложила да се створи бренд „Бг пиво”, а да се избаци БИП јер је „изгубио имиџ”. Кампања је вођена под надзором агенције без које није могло да се поручи ништа, од амбалаже до етикета. Прве године када је „Бг” изашао на тржиште, уместо 750.000 хектолитара БИП-а у 2003, из погона је 2004. изашло 450.000 хектолитара „Бг пива”. Сваке године „тираж” се додатно стањивао – тврди Миливоје Драганић.

----------------------------------------------

Историја суноврата

1997. Због пожара у БИП-у прешло се на варионицу мањег капацитета, па су БИП-ове купце преузеле друге пиваре

2003. Власништво над трећином капитала стиче Република Србија

2004. Пропао јавни тендер за продају БИП-а

2006. БИП продао фабрику „Скадарлија” за 10,7 милиона евра да би исплатио социјални програм

2007. Конзорцијум литванске „Алите” и шведског инвестиционог фонда „United Nordic Beverages” постао власник 52 одсто БИП-а за 21,4 милиона евра, уз обавезу улагања 5,1 милиона евра

2010. Због неплаћених 2,6 милиона евра за инвестиције, неспровођења откупа акција, неплаћања пореза и располагања имовином супротно одредбама уговора, држава раскинула приватизацију и пренела удео купаца на Акцијски фонд

----------------------------------------------

„Пионирска” реклама и рекордна продаја

– Историја престоничке производње пива почиње 1839. када је Чех Вајнхапал, млинарски стручњак, основао прву мануфактурну варионицу за кување пива, чију традицију баштини БИП

– Изградња комплекса код данашњег „Мостара” – тада Смутековца – почела је 1872. Када је 1880. подигнут, цео крај назван је Вајфертовац, по власнику Ђорђу Вајферту. Остао је упамћен први рекламни слоган у Србији, „Пиво лади, душу слади”, а народ је додавао – „А из џепа паре вади”

– Пивара је оштећена у оба светска рата. Вајферт је газдовао до смрти 1937. Посао је наставио његов сестрић Фернанд Гамберг

– Од 1945. данашњи погон „Мостар” ради под именом „Седми јули”. На седници радничких савета „Седмог јула”, „Пиваре Београд” (Бајлонијева пивара) и предузећа „Безалко” ове фирме удружиле су се 23. јануара 1963. у „Београдску индустрију пива и безалкохолних пића” – БИП

– Jедан од првих рекламних филмова у СФРЈ снимљен је 1970. за БИП, који је пет година касније постигао рекорд: из његових хала тржиште је тада запљускивало 1,5 милиона хектолитара пива