Независност се крије у детаљима

Државни врх Србије јуче је веома негативно реаговао на предлог плана за будући статус Косова који је специјални изасланик УН Марти Ахтисари представио председнику Србије Борису Тадићу и његовим сарадницима (премијер Војислав Коштуница одбио је да се сретне са Ахтисаријем са образложењем да његова "техничка влада" нема легитимитет за преговоре о будућности земље). Председник Србије био је изразито критичан према чињеници да Ахтисаријев план "отвара могућност за независност Косова и Метохије", а у писаној изјави коју је после састанка са изаслаником УН доставио јавности, рекао је да је Ахтисарију веома јасно саопштио да "ни Србија, ни он као њен председник" никада неће прихватити независност покрајине. Додао је, међутим, да ће пажљиво проучити предложена решења, док је председник Владе Србије у изјави за јавност Ахтисаријев предлог прогласио "нелегитимним", уз још оштрију констатацију да изасланик УН није имао мандат да "дели територију Србије и прекраја њене међународно признате границе".

На сасвим другачији пријем Ахтисари је наишао јуче у Приштини, у коју је отпутовао одмах после Београда. И председник и премијер Косова, Фатмир Сејдиу и Агим Чеку, задовољно су констатовали да план отвара пут независности Косова, иако је Чеку додао да документ "ипак не представља сва наша очекивања, све наше захтеве".

Ахтисари се после сусрета са Тадићем, а пре одласка у Приштину, накратко појавио у Медија центру на Новом Београду, где је око пола сата одговарао на питања новинара. Одбио је да се изјашњава о статусу Косова под изговором да ће о томе одлучивати Савет безбедности УН, и најавио да ће "од 13. фебруара" започети консултације са двема странама. Те "консултације" су, према јучерашњим речима представника Европске комисије за Косово Леополда Морера у Бриселу, заправо замишљене као преговори српске и албанске стране који би требало да трају све до 23. фебруара. Морер је додао да је "уверен" да ће се Срби на преговоре у Бечу "вратити са конструктивним предлозима".

Није, међутим, уопште јасно одакле чиновник ЕК црпи свој оптимизам, будући да је председник Србије недвосмислено устврдио да је предлог Ахтисаријевог плана у супротности са одлукама Скупштине Србије, којима је српском преговарачком тиму дат мандат за политичке преговоре о статусу Космета. Тадић је због тога позвао све лидере парламентарних странака у Србији да се већ 5. фебруара окупе како би заједно постигли сагласност о будућим корацима.

Што се владиног дела преговарачког тима тиче, саветник премијера Слободан Самарџић већ је наговестио да преговори Београда и Приштине не могу да буду настављени док не буде формирана нова влада која би имала пун легитимитет, што по њему значи да преговарачки тим "не може да обавља своја основна овлашћења, нити на било који начин да делује". Ово би практично могло да значи да српски преговарачи неће учествовати ни у каквим консултацијама бар до конституисања новог сазива Скупштине Србије, а можда ни до формирања нове владе.

Занимљиво је да је Марти Ахтисари у Београду изјавио да не може тачно да каже када ће се предлог статуса Космета наћи пред УН, док је у Приштини рекао да ће коначан предлог плана Савету безбедности доставити "највероватније до краја марта".

Уколико не буде заинтересованих страна за консултације, Ахтисари је најавио да ће с том чињеницом упознати генералног секретара УН и преиспитати могућности измене планираног редоследа корака.

На питање "Политике", да ли је свестан да, пошто није уважио позив Београда и Москве да са изношењем предлога сачека формирање нове владе Србије, на консултацијама може да затекне и представнике Српске радикалне странке, чије учешће у новој влади још увек није искључено, Ахтисари је одговорио да он "може да бира свој тим, али не и оне који с њим буду разговарали, те да ће разговарати ко год да то буде".

И пре него што је на сајту Канцеларије специјалног изасланика за преговоре (Уносек) објављен текст Ахтисаријевог предлога, српска и албанска јавност већ су анализирале главне одредбе (без анекса), које су у среду увече објављене на сајту Балканске истраживачке мреже (Бирн).

Познавалац косовског питања аналитичар Душан Јањић сумња у аутентичност документа, који се појавио на сајту Бирна, и каже за "Политику" да су принципи који се наводе као делови предлога специјалног изасланика "вешт фалсификат који има циљ да уздрма српску јавност". Између више од 20 тачака, наводи се да "Косово неће имати територијалних претензија, нити ће покушавати да се уједини са било којом другом државом или делом државе". "Ако се ова тачка налази у оригиналном Ахтисаријевом плану, онда су Уједињене нације у огромном проблему, јер су гарантовање међународног мира и поретка, основна начела УН", наводи Јањић и подсећа да је питање колико онда чиновнике УН обавезују основна начела, ако у оваквом документу наводе могућност која би требало да се подразумева.

На питање београдских новинара да прокоментарише примедбу београдских власти да било који облик независности, условне или потпуне, представља кршење првог начела Повеље УН о непроменљивости граница и како ће, имајући то у виду, бранити свој предлог који предвиђа готово све компоненте независности, Ахтисари је одговорио да је то "један принцип, али да има и других принципа". Он је поновио да треба имати у виду да свака криза у свету има своју историју и да због тога верује да Косово представља случај "суи генерис".

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић објаснио је јуче за Танјуг да се Ахтисаријев план никако не може сматрати компромисом. "Ахтисаријев предлог иде и даље од оне много помињане условљене независности за Косово и Метохију, и нуди готово пуну независност, уз одређену дозу међународног надгледања и присуства". Он закључује да је намера специјалног изасланика била да се пронађе "неки папир који ће деловати као компромис, а заправо то није, и у којем неће бити помена о Резолуцији УН 1244, односно суверенитету Србије на Косову".

Други проблем који је уочљив после Ахтисаријеве посете Београду, барем према ономе што је изнео пред новинарима, јесте чињеница да ће финални део плана који се односи на статусна питања изнети тек пред Саветом безбедности. Питање је да ли је он тај део доставио приликом сусрета у Председништву Србије и касније у Приштини. "Ако није представио тај део плана, држава има пуно право да у СБ тражи смењивање Ахтисарија, јер је питање о чему ће Београд и Приштина да разговарају, ако нису упознати са финалним предлогом статуса и ако ће он да се појави само пред Саветом безбедности УН", закључује Јањић.

У тексту који је, уочи Ахтисаријевог доласка у Београд, објавио "Бирн" наводи се да ће "непокретна и покретна имовина Савезне Републике Југославије и Републике Србије, која се у тренутку усвајања овог споразума налази на територији Косова, припасти Косову". Овај став изазвао је у Београду велико негодовање, пошто се овом одредбом све што је деценијама улагано у покрајину препушта косовским властима. Јањић каже да је ова одредба једна од најопаснијих тачака које се у предлогу наводе и подвлачи да "такав став нема међународно-правни основ и значио би почетак правне несигурности". Слично је ЕУ урадила у Босни и Херцеговини, међутим тамо је примењен Бадинтеров принцип и разговори о сукцесији. Уколико ова одредба постоји у предлогу плана, Јањић сматра да Србија треба да уложи превентивну тужбу Међународном суду правде у Хагу, због тога што се Београд на овај начин искључује из будуће продаје косовских предузећа.

Према сазнањима аналитичара, у плану су доста развијене културне, образовне и верске везе, хоризонталне везе између српских општина, па чак и неки облици веза са Београдом. Међутим, основни проблем представљају механизми који надзиру примену и поштовање тих веза. "Они једноставно нису предвиђени и нема санкција уколико се не испуне", каже Јањић.

"Устав, државни симболи, застава, грб, химна, полиција – атрибути су самосталне државе", подсећа Вукадиновић и додаје да је, као што је поменуто у незваничној верзији Ахтисаријевог плана коју су објавили медији "све друго козметика која би требало донекле да замути воду и помало релативизује оно што је суштина приче, а то је да се овим предлогом Косово и формално издваја из државе Србије и припрема терен за стварање још једне независне државе у Европи".

И одредбе из плана које се односе на безбедност у Београду су јуче жестоко критиковане. Коментаришући Ахтисаријев предлог, којим је предвиђено оснивање нових професионалних и мултиетничких косовских безбедносних снага, у оквиру којих би био развијен лако наоружани део оспособљен за извршавање одређених безбедносних функција, војни аналитичар Нинослав Крстић подсећа да ће окосницу тих снага највероватније представљати Косовски заштитни корпус (КЗК), који никада није ни распуштен, "а он је у ствари био логистика свих немилих догађаја на Косову и Метохији од 1999. године до данас". "Ту нема ничега другог осим да се ствара нова војска на Косову и Метохији у којој ће доминантну улогу имати Албанци. То је лоше и опасно по безбедност читавог региона", рекао је Крстић.
Биљана Митриновић

-------------------------------------------------------------------------

Амерички страх од руског вета

Извор "Политике" из Вашингтона, упућен у односе између Сједињених Држава и Русије, каже да је представник Москве на последњем састанку Контакт групе 26. јануара у Бечу рекао да "апсолутно ништа у вези са Косовом не може да се реши док се у Србији не формира влада и док се та влада не консолидује". То практично значи да, по руском ставу, решење за статус не сме бити донето ни у тренутку кад нова влада добије поверење парламента, него тек кад та влада потпуно преузме све полуге власти, за шта обично треба и по неколико месеци.

Американци су уверени да је ово само покушај Русије да у "директној трговини" око Косова сама добије још неки уступак, али подозрење у администрацији изазвала је још једна изјава Москве. Она је, наиме, како тврди наш извор, оставила могућност да у Савету безбедности Уједињених нација употреби вето чак и ако се у предлогу који се нађе пред тим телом не буде изричито помињала независност. До сада је у Русији помињано да у том случају не би било основа за блокаду нове резолуције и да би ова стална чланица Савета безбедности приликом гласања била уздржана. Нови став је, тврди наш извор, забринуо Американце.
В. Р.