Читаоци пречи од Пентагона

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Пентагон је покушао да спречи „Лос Анђелес тајмс” да објави фотографије америчких војника који позирају са деловима тела убијених талибана, али је редакција то одбила, позивајући се на „своје обавезе према читаоцима”. Једино на шта су уредници познатог дневника са Западне обале Америке пристали јесте да штампање те приче одложе за 72 сата, да би за то време у авганистанским базама НАТО организовао додатне мере предострожности.

Образложење секретара за одбрану Леона Панете, које је дао током договора са партнерима из НАТО-а баш о Авганистану у Бриселу за овакав захтев, било је да „непријатељ ту врсту фотографија користи за подстицање насиља”, уз напомену да се то у сличним ситуацијама већ дешавало. „После објављивања сличних фотографија губљени су животи”, рекао је.

Панета је свакако мислио на слике објављене у фебруару, на којима амерички војници уринирају по лешевима Авганистанаца, које су, као и инциденти са спаљивањем примерака Курана у бази у Баграму, а поготово случај у коме је један очигледно поремећени војник убио 18 цивила на спавању у једном селу у непосредној близини његовог стражарског места, изазвале масовне протесте у Авганистану и погоршале имиџ америчке војске.

Најновије фотографије, снимљене 2010. године у покрајини Забул, редакцији „Лос Анђелес тајмса” доставио је један од припадника борбене групе Четврте бригаде 82. ваздухопловне дивизије, чији су војници позирали са мртвим непријатељима. Тај војник је свој чин образложио жељом „да укаже на ризике које може да изазове попуштање командних критеријума и дисциплине”.

Од 18 фотографија које је добило и-мејлом, уредништво је одлучило да објави само две које су по њиховој оцени „најмање грозне”. „Питање објавити или не објавити размотрили смо веома пажљиво”, објаснио је главни уредник „Лос Анђелес тајмса” Даван Махараџ у дијалогу са читаоцима преко веб-сајта листа. „На крају смо се сложили да је наш посао да у јавном интересу о свим аспектима америчке мисије о Авганистану извештавамо енергично и непристрасно.”

Званична реакција на најновији пример лабављења морала америчких трупа у рату који је ушао у 11. годину, била је слична као и у претходним ситуацијама ове врсте. „То није оно што смо ми и свакако не представља вредности велике већине наших мушкараца и жена у униформама”, оценио је Леон Панета, оцењујући конкретан случај неприхватљивим и обећавши пуну истрагу.

Реаговао је и врховни командант, председник Барак Обама, изјавом да ће учесници тог чина бити приведени одговорности. Што се тиче авганистанских функционера, овдашњи медији наводе њихов скептицизам, с обзиром на то да се овакви случајеви понављају упркос предузетим дисциплинским мерама.

Најновији скандал долази у време када је главна пажња посвећена разради детаља за завршетак авганистанске интервенције најављен за крај 2014. године. Главна дилема при томе јесте да ли ће Америка и НАТО савезници из Авганистана успети да се повуку онако како планирају, уз договор са домаћинима о некој врсти сталног војног присуства и после тога, као и да ли ће земљу оставити стабилну, или ће она поново упасти у вртлог грађанског рата.

САД и НАТО су у среду у Бриселу постигли интерни споразум о детаљима окончања авганистанске операције, што ће званично следећег месеца, на самиту алијансе у Чикагу, да објави Барак Обама. Али према извештају „Њујорк тајмса”, још нису усаглашени неки важни детаљи, међу којима и како ће бити финансиране авганистанске снаге безбедности после повлачења страних трупа.

Њихови годишњи трошкови у овом моменту се процењују на четири милијарде долара, што је далеко изнад фискалних моћи владе у Кабулу. САД су спремне да подмирују око 2,2 милијарде од тог рачуна, од авганистанске владе се очекује око 500 милиона, док за остатак од 1,3 милијарде треба да буду „опорезовани” савезници.

Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен је затражио да после 2014. у финансирању авганистанске армије учествују и Русија и Кина.

Његов захтев је дошао после неочекиване критике руског министра иностраних послова Сергеја Лаврова, који је у Бриселу у четвртак рекао да НАТО у Авганистану треба да остане све док локалне снаге не буду сасвим способне да гарантују безбедност, сматрајући да пре тога не треба постављати „вештачке рокове за повлачење”.

Русија свакако има у виду сопствено искуство: брзи распад структура власти после повлачења окупационих трупа тадашњег Совјетског Савеза 1989, што је омогућило да средином деведесетих власт у Кабулу, уз помоћ Пакистана, преузму исламски фундаменталисти, данас познати као талибани.

Русија је данас нека врста западног партнера у авганистанској операцији, јер НАТО савезницима омогућава ваздушни и железнички коридор за снабдевање њихових трупа, што је нарочито важно после затварања линија снабдевања преко Пакистана прошлог новембра.

Лавров је у четвртак у Бриселу са министрима из НАТО-а разматрао и њихов захтев да на руској територији први пут отворе једну логистичку базу за транспорт људства, материјала и опреме у Авганистан и из Авганистана. Коначну одлуку о томе треба да донесе руски парламент – Државна дума.