Сулудо преобликовање света

Анатол Ливен, сурово и интелигентно сецира америчку спољну политику, а своје антиимперијалистичке гене наследио је од мајке Иркиње и оца Летонца. Рођен је у Британији. Током целе своје каријере, и као ратни извештач из Авганистана и Чеченије осамдесетих и деведесетих година прошлог века и као војни аналитичар, историчар и плодан писац, са великим искуством и проницљивошћу разоткривао је обмане великих сила.  

У својој канцеларији у Фондацији "Нова Америка"у Вашингтону, основаној пре шест година, Ливен је за "Политику" говорио о демократији и људским правима, о Клинту Иствуду, о будућности Косова, о Хилари Клинтон и Џону Мекејну и о својој најновијој књизи "Етички реализам". 
Написан у сарадњи са Џоном Халсманом, вишим научним сарадником при конзервативној Фондацији "Херитиџ", "Етички реализам" представља оптужницу против ратоборних вођа који су убеђени да поступају правично. Истовремено се упућује апел да мудрост и скромност морају да буду мерило ефикаснијег и одговорнијег глобалног лидерства. "Ово што смо написали придружује се све бројнијим критикама савремене америчке стратегије. Али доста је неоубичајено, јер не оптужујемо само републиканце, него и велики број демократа," каже Ливен. Он верује да између две партије постоји "штетан консензус" у "крајње опасном и сулудом плану" да преобликују свет по америчком моделу.

Ливен се присетио разговора са једним од највиших креатора политике у Вашингтону, који је изјавио да је "расиста свако ко негира да су арапске земље спремне за демократију западног стила". На примедбу да се домаће јавно мњење противи, само је одмахнуо руком и рекао нешто сасвим контрадикторно претходној реченици: "Можемо да сломимо сваки отпор. Једини језик који Арапи разумеју је сила..."  

По Ливеновом мишљењу, месијанска окрутност представља пошаст, било да се јавља као бољшевички, талибански или тржишни фундаментализам. Да би истакао свој став о реформаторима догматама који хоће да промене постојећи поредак не узимајући у обзир људске жртве, цитирао је Клинта Иствуда. 

У филму "Отпадник Џози Вејлс", Клинт среће ловца на уцењене главе и пита га зашто ради тако прљав посао. Овај му одговора  да "човек мора некако да заради за живот." Клинт му на то каже "Смрт и није неки живот." Последња реченица, сматра Ливен, укратко изражава неоспорну истину коју данашњи плаћеници и фанатици занемарују: "Кад се нађеш у гробу, све фантастичне предности које твоју земљу можда чекају у будућности губе значај." 

"Ниједна  честита особа не може да види у мисији цивилизовања Ирака било шта друго осим катастрофу," каже он. "Створени су милиони избеглица, а број жртава је већ премашио цифре из последње деценије Садамовог режима." Ливен се онда осврће на бивши Сојветски Савез, где је имао велико лично искуство. Многима је транзиција донела "несумњиву катастрофу". Исмевајући "америчко наклапање како ће распад "империје зла" допринети тријумфу људских права," он наводи податке Амнести интернешенела да данас "само у Узбекистану има више политичких затвореника него у целом Совјетском Савезу у време Леонида Брежњева." 

Кад је у питању бивша Југославија, земља које се с љубављу сећа из времена када је као дете путовао, Ливен верује да је "опстанак федерације, мада несумњиво лабавије врсте, био много боље решење." Запад сада има пуне руке посла да у Источној Европи поново направи "кајгану" како би помирио разлике и успоставио мањинска права. Очувана Југославија могла је да оствари ове циљеве, а избегла би се разарања и стравична патња. "Ја и даље подсећам људе да још није све готово." 

"Историја је дуг процес и има чудне преокрете. Сећате се шта је британски премијер Харолд Мекмилан одговорио једном од својих саветника који га је питао шта је био његов највећи спољнополитички изазов: "Догађаји, момче, догађаји!" Ливен верује да још увек постоји могућност да  догађаји на Балкану измакну контроли. 

"Ако буде наметнуто ’решење’ за Косово које је суштински неприхватљиво било којој српској влади, његово одржање зависиће од присуства спољне силе или групе сила. Србија ће увек бити јача од Албаније и пре или касније учиниће оно што су друге земље увек радиле у таквим околностима: поништиће решење силом." Уколико САД онда буду решиле да се умешају, супротставиће се "не Јељцину и његовој слабој администрацији у којој доминирају прозападни олигарси, већ Путину или неком попут њега, ко ће бити много оштрији."

"Страхујем је и од тога да ће, ако, не дај Боже, САД доживе још један велики терористички напад, исти фактори ступити на сцену као после 11. септембра. Вероватно ће мањи акценат бити на ширењу слободе, а већи на чистој освети, али биће учвршћена слика о Америци као апсолутно доброј и невиној, а о њеним противницима као апсолутно злим и кривим," наставља Ливен.

Данас је "превише и демократа и републиканаца који поручују да не треба да дозволимо да нас чињенице омету у сањарењу" Он се осврће на сенаторе Хилари Клинтон и Џона Мекејна, два најистакнутија кандидата за председника. Ниједно од њих није изгледа спремно да значајније смањи обим и домет војне силе, да престане да "петља по Косову, Украјини, Грузији или кинеској унутрашњој политици," да "седне у ред иза ЕУ" или да суштински "преиспита америчку глобалну позицију." 

"Да  могу да гласам, а не могу, јер сам још увек британски држављанин, подржао бих њу. То се више своди на ствар темперамента и карактера него на било какву важну разлику у политичким ставовима." Ливен верује да је Клинтонова "у крајњој линији веома прагматична, првенствено кад је реч о својој каријери. Суочена са стварном кризом, вероватно би покушала да смири ситуацију. Мекејн је, с друге стране, "врло, врло експлозивног темперамента" и нагонски рескира.

"Да један сенатор и председнички кандидат свесно прелети у грузијском хеликоптеру изнад јужне Осетије, изазивајући ватру са земље, што је изгледа добио – то не указује на мудрог човека коме би требало поверити велику одговорност."

Ма колико сматрао Хилари Клинтон опортунистом, Ливен верује да је њена хладно прорачуната амбиција сигурнији улог од Мекејнове одважне и страствене природе. "Помислите на Никсона. Не бисте могли да нађете несимпатичнију особу. Али, забога, зар не бисмо сви пожелели да је он био председник ових последњих година."

(Аутор је амерички документарни сценариста и повремени сарадник "Политике" за коју је извештавао из Израела)