Судија пред судом

Бивши судија и председник Трговинског суда у Београду Горан Кљајевић нашао се "са друге стране судијског стола", на месту предвиђеном за окривљене у Специјалном суду за организовани криминал. Брани се од оптужби да је незаконито искористио свој углед и положај који му је поверен.

Узаврела атмосфера у судници првих дана суђења члановима такозване "стечајне мафије", могло би се рећи, подсећала је на праву филмску драму набијену различитим емоцијама. На једном месту, за тренутак, испреплетале су се судбине "крема" друштва и његове мрачне крајности.

Наспрам окривљеног Кљајевића седи судски врх, његове дојучерашње колеге пред којима је само један задатак – утврђивање истине. Десно од оптуженог су његови најближи, рођени брат и супруга који ће, судећи по изразима на лицу и досадашњим поступцима, "свим силама" стајати и бранити његову част, а тиме и углед целе породице. Наспрам њих тужилац, аутор оптужнице коју би требало да оправда, а до њега представници оштећених који очекују да "правда буде задовољена". Свакоме од њих на памети је само једно – да њихова прича буде крајња истина.

У улози окривљеног за злочиначко удруживање и организовање криминалне групе људи која је покушала да изигра закон и незаконито се обогати, у тамном оделу и са краватом Кљајевић је стао пред суд.

Од самог почетка, првооптужени је закон и установу у којој се налази поставио на трон. Гестикулацијом, тоном и свеукупним понашањем одавао је утисак понизног човека којем је суд светиња.

– Поштовани суде и господине председавајући, верујем у Бога и слободу Србије. Поступање овог суда у процесу против мене враћа ми наду да ће суђење бити законито – било је прво што је Кљајевић у обраћању суду рекао. Захтевао je да стоји, иако му је претходно судија дозволио да због бола у нози седне.

Тешко је замислити крупног човека са грубим изгледом лица, како Кљајевић иначе изгледа, да се тако трансформише и себе представи као жртву. Већина људи која је присуствовала Кљајевићевом изношењу одбране приписала је то не само његовом искуству већ и чињеници да му је рођени брат, Марко Кљајевић, донедавно седео на месту председавајућег судије овог истог суда.

"Добро се држи", били су најчешћи коментари оних који су посматрали првооптуженог како листајући испред себе "море" папира и докумената говори да је "жртва политичког прогона центара моћи".

Своју одбрану првоокривљени је назвао "моја затворска ћелија – моја тврђава", а на питање о имовини коју поседује рекао је да је сувласник једног стана у центру Београда. Ово последње је међу публиком нарочито изазвало подсмех, будући да се он терети за организовање групе која је "зарадила" 50 милиона евра.

О управо тим оптужбама да је "наводио" друге судије да поступају по његовим наређењима одлучујући о судбини одређених предузећа која се наводе у тужби, Кљајевић каже да су понижавајуће и срамне.

– Судије су професионалци и државни функционери који раде самостално, по закону и савести. А реч "наводити", по мени, није за ову судницу – рекао је првооптужени и овога пута бранећи своју професију.

Скромно, указујући суду велико поштовање, првоокривљени је три дана износио одбрану. Завршио је цитирајући одломак из Дантеове "Божанствене комедије", покушавајући да остави што снажнији утисак на присутне.