Плаво, Руси воле плаво

Можете ли на часак замислити да се, игром судбине, велики шпански песник Федерико Гарсија Лорка родио у Русији да ли би своју најславнију песму назвао "Плаво, волим те плаво"? Зашто не бисте могли, ако матерњи језик утиче на то како доживљавате свет?

Исход најновијег научног истраживања, спроведеног у САД, увелико упућује на овакав закључак, иако су делимично изречена извесна оспоравања.

Изворни говорници руског, у којем нема једне речи за плаво – светло и тамно – доживљавају ово различито од говорника енглеског.

Џонатан Винавер и сарадници из Масачусетског института за технологију (МИТ), који су проучавали делује ли, управо, поменута језичка (лингвистичка) разлика на опажање (перцепција) боја, знали су да је у руском језику обавезно правити разлику између светлоплавог или голубије плавог и тамноплавог или синиј. У своје проучавање укључили су 50 људи из Бостона, од којих су готово половина били рођени Руси.

Испитаницима су на мониторима показана три плава квадрата и требало је да притиском на дугме одреде да ли се поклапа горњи с левим или десним у нијанси, с тим да су имали укупно 20 нијанси плаве за упоређивање. Добровољци су морали да обаве две врсте провера (тест): у једној су имали три квадрата сличних нијанси, а у другом су квадрати били изразито различити и било их је лако разликовати.

Становници Бостона којима је енглески матерњи језик нису имали бољи резултат у разликовању тамно и светлоплаве од разлучивања две плаве сличних нијанси. Насупрот томе, изворни говорници руског били су за десет одсто бржи у разликовању светлоплаве (голубоје) и тамноплаве (синије) него у разлучивању плавих сличне нијансе.

"Први пут имамо у неком објективном задатку доказе трансјезичких разлика у перцепцији боја", рекао је Џонатан Винавер. Штавише, кад су у једном делу испитивања говорници руског језика морали да запамте осмоцифрени број и раздвоје две плаве, у резултатима није било никакве разлике између две испитиване групе.

Вероватно постоји нека врста предодређене склоности за раздвајање боја код сваког човека: Руси је користе, а Енглези не користе. Кључна разлика није у томе да говорници енглеског нису у стању да одвоје светлоплаву од тамноплаве. Напротив, она се више огледа у чињеници да је говорници руског не могу избећи: једноставно се испољава у свакодневном говору.

Дотични научник верује да се усредсређење (концентрација) потребно да се запамти број преклопило с говорним (вербалне) способностима, уклањајући предност коју руски језик омогућује због разврставања на тамноплаву и светлоплаву. Чланак је ових дана објављен у "Извештајима Национале академије наука".

Анџела Браун са Државног универзитета Охајо, која изучава доживљавање боја, сматра да – иако су подаци Џонатана Винавера доследни теорији да језик у главним цртама одсликава опажање – то још није, у суштини, доказано. И додаје да редослед узрока и последица може бити обрнут указујући да су многи језици с различним речима за плаво, вероватно, настали у северним географским подручјима. Чак наводи да је у тим климатским условима психолошки могуће да су људи вичнији у уочавању разних осенчења у плавој боји.